Српско коло

Год. IV.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 5.

су имали власт у рукама укидали редом све слободе, док на пошљетку нијесу посегли, да укину и неповредивост саборских посланика. Затим је приједлог примљен. У сједници од 2/15. маја изнио је опет народни заступник д-р Душан Поповић прешни приједлог о повреди закон. чланка од 16. маја 1867., који говори о неповредивости (имунитету) и неодговорности саборских посланика за ријечи, које изговори у сабору. За ријечи и говоре, које народни посланик изрече у сабору, не одговара ником и не може га нико за то позвати на одговорност. Одговара једино сабору. Но пређашња саборска већина тако звана народна странка у мјесецу јануару ове године огријешила се о тај закон, па је сад г. д-р Поповић изнио пред овај сабор, да се то поправи и да се у будуће не догађа то. Приједлог је тај примљен. Затим је изабран одбор, који ће саставити представку (адресу) на краља, а онда 8 саборских одбора и то одбор за прорачун, за унутрашње послове, за народно господарство, забогоштовље и наставу, за правосуђе, одбори за овјеровљење (верификацију) и неповредивост саборских посланика (имунитет), за молбе и притужбе и одбор за саборске послове. Затим је предсједник закључио сједницу, те је заказао идућу сједницу за 4/17. маја у 10 часова доподне с овим дневним редом: 1. избор краљевинског суда (суд, који суди бану и одјелним предстоЈницима), 2. извјештај верификационог одбора, 3. избор чланова за заједнички сабор. У сједници од 4/17. маја поднио је г. д-р Едмунд Лукинић и још некоји заступници приједлог, да сабор закључи, да се позове влада, да забрани чиновницима, да се мијешају и сад код накнадних избора и уопће код избора у будуће, те да не смију силити никога, да гласује за овога или онога, него да свако гласа слободно и за кога га је воља. Сабор је примио и овај приједлог. Затим је изабран краљевински суд и изабрано 43 заступника у угарски сабор и то у доњу кућу (ту су посланици, које бира народ) 40, а у горњу кућу (ту су они који по свом положају имају. право да сједе као грофови, баруни и владике) 3. Наш сабор бира за то одасланство (делегацију) у угарски сабор, јер имамо неке послове с Мађарима заједничке, па мора тамо и наши посланици да буду и да чувају наша права. За доњу куИу изабрани су: Бабић Ђалски Љуба, Бањанин Јован, Барчић Еразмо, Бауер Антун д-р, Бедековић Ђуро, Брлић Ватрослав Д -р, Будисављевић Буде, Церовац Стјепан, Гра-

ховац Мирко д-р, Харамбашић Аугуст д-р, Красојевић Ђорђе д-р, Кутузовић Стево, Лисавац Младен д-р, Лукинић Едмунд д-р, Магдић Перо д-р, Мажуранић Богослав д-р, Медаковић Богдан д-р, Модрушан Густав, Пинтеревић Анте д-р, Поповић Душан д-р, Поточњак Франко д-р, Прибићевић Светозар, Пурић Јосип, Шурмин Ђуро д-р, Тушкан Грга, Винковић Божо д-р, Загорац Стјепан, Илић Гедеон, Пелеш Душан д-р, Пењић Богдан, Бомбел Марко гроф, Дрохобецки Јулијо, Јанковић Владислав гроф, Николић Мирон, Норман Рудолф гроф, Раух Павао барун, Груић Михаило, Гејза Јосиповић, Гејза Раух д-р барун, Георгије Бранковић. За горњу куИу: Мирослав Кулмер гроф, Владимир пл. Николић д-р, Ђуро пл. Томичић. Послије тога прочитан је краљев отпис (рескрипт), којим се сабор одгађа због заједнич, ког сабора у Пешти, који је отворен 21. маја, а гдје мора да буде и одасланство нашег сабора. За ово кратко вријеме донио је наш сабор важне закључке као о слободи штампе, о том да се поправи велика повреда неоговорности саборских посланика и напошљетку о слободи избора. Ето чим су дошли у већини прави народни људи у сабор, на првом кораку су показали, како им је стало до слобода и правица народних, без којих нема правог напретка. Када се сабор опет састане, наставиће свој благотворни рад за добро и напредак народни.

Народно здравље, Как° се човек може сач\Јвати од наступне грозниде. Наступну грозницу* зна наш народ. Изложени су јој многи крајеви, где он живи, и то махом баш најпитомији и најплоднији (Мачва, Равни Срем, Потисје, Лика и Горња Далмација и тако даље). Хиљадама и хиљадама вредних сељачких руку спута та неман, и то баш у оно доба године, кад летину треба радити и увести. На тај начин губи наш народ милионе у новцу, а колико му она сатре телесне снаге и здравља у опште те га ослаби, да и другим болестима лакше подлеже, не да се ни приближно оценити. Било би, дакле, крајње време, да се почнемо против те невоље разумно борити. У свету се та борба успешно води и на разне начине — и ми ћемо их све редом изнети. За сада ћемо се зауставити само на једном, и то најпростијем, јер би га могли већ сада извести.

* Преступна грозница, барска грозница, огањ и грозница, грозница презданица.

Савјетујте своје рођаие и пријатеље да купују и читају овај лист.