Српско коло

Стр. 6

СРПСКО коло

Год. IV

стави на коцку свој опстанак. Ипак је Бугарска у непријатељском одношају према Турској, а ми хоћемо пријатељство с Мађарима. За то смо морали бирати у заједнички сабор без икакве ограде те смо и изабрали четрдесет наших људи, а од бивше владине странке ни једнога (Живјели !). Мало послије тога сазвала је владина странка у Пешту конференцију, на којој је одлучила, да се странка разиђе. Декларација (изјава). У заједничком сабору нијесмо стајали схрштених руку, већ достојном изјавом обавијестили Мађаре о нашим захтјевима и о нашем програму. То је била декларација. У њој смо изјавили, да ћемо најприје средити наше одношаје код куће, а за тим да ћемо се упустити у преговоре за рјешавање спорних питања наше краљевине и краљевине Угарске. Угарски је сабор поздравио бурно нашу декларацију, а заједничка влада није сматрала за потребно, да се против те декларације огради. Из тога је јасно, да су темељне мисли декларације прихваћене и са стране мађарске као исправне. А то је добар знак за будућност. Пакт (уговор) са баном. Уређење наших односа код. куће чинило се из почетка много теже него што је било у истину. Највише се ломило око тога, шта ће бити с баном и какву ћемо добити владавину. У заступничким се круговима напосљетку дошло на мисао, да се с баном грофом Пејачевићем склопи уговор, којим би била загарантована (зајамчена) парламентарна влада у Хрватској. Одустало се од намјере, да се сруши садањи бан, и ако је политиком свог режима (владавине) компромитован (углед свој изгубио). Ово тим прије што нијесмо имали нигдје згодне личности с којом би се могли сложити у политици. Новога бана не бисмо добили с пактом, него би он дошао потпуно одријешених руку и још би се то сматрало као неки велики добитак. Остао је дакле садањи бан, а тим прије што је пристао на обавезу, да ће нова влада водити политику земље у споразуму са народним заступницима. (Гласови: тако треба!) И сад се први пут створила влада не по жељи и заповиједи озго, већ по жељи и вољи народа самога. То је велики успјех који у будуће искључује именовање владе против воље народне. Свака влада, која би против воље народног представништва дошла на крмило, имала би да се бори с несавладљивим приликама. Хрватско-српска равноправност. Свима је познато, да су сви ти велики успјеси плод заједничког рада српског и хрватског народа, плод споразума међу једнокрвном браћом. Улазећи у овај споразум имали су Срби доста разлога за наду, да ће се са хрватске стране респектовати њихова права и захтјеви. И то се показало већ у самој декларацији, гдје се први пут у једном службеном акту уз хрватско име — спомиње и српско. А и сама владајућа странка носи име хрватска и српска коалиција.

Овога су пута сами Хрвати дали драговољно мјеста српском имену, оок се прије ни сами заступници Срби нијесу усудили истаћи свога имена. Делегације. Кад смо изабрали пет заступника у делегације, дали смо им поруку, да се заузму својски за интересе наше и за интересе наше браће у Босни и Хецеговини и у опће на Балкану. Тада се први пут чула од стране наше мушка и одважна ријеч, која се није допала високим круговима. али је тим угоднија била народу. Позната је бечка политика продирања на исток, од које политике данас највише трпе наша браћа у Босни и Херцеговини. Наши делегати да даду израза своме незадовољству над неправедном освајачком политиком Аустрије, гласовали су против прорачуна министарства спољних послова. А тражили су, да се и у самој војсци за коју жртвујемо много у крви и у новцу, а од ње немамо ништа, респектује име и језик наш, а да се и у сваком другом погледу узимају на наш народ праведнији обзири. Именовање владе. Међутим док се то све радило, код куће је ситуација (положај) била врло мутна и нејасна. По бану и заступницима предложена влада још није била именована. Док се у другим сретним земљама именује влада за 24 сата, ми смо чекали на именовање преко два мјесеца. Чекали смо, јер је Беч навикао, да му Хрватска служи као резерва против Угарске, и као мост за продирање на исток. Уз то су са стране домаћих душмана стизале потворе против нас, да је било цијелом свијету зазорно. Но пошто се напокон сви јавни и тајни насртаји разбише о тврду литицу воље народних представника, би потврђена нова влада, а то је до данас највећи успјех у раду народних посланика коалицаје. Тиме се уједно доказало, да смо ми прави народни представници, јер у противном случају не само да нам не би одбијали владу, него би нам владу нудили и управо натуривали. Нови положај. Положај би био лакши, да је само Беч против нас, алп је и у Угарској уз нас само једна велика народна странка, с Кошутом на челу (живио Кошут!), која је и сама водила дугу и тешку борбу против Беча. Положај је у Хрватској тежак и данас. Бивша владина странка, која је у тајним односима с Бечом, настоји, на различите начине, да нас изигра и омете у раду. Њезине су сплетке (интригеЈ и тако звано ријечко питање. И до сада је за пријашње владе много пута увријеђено хрватско име и застава на Ријеци, па чак и на хрватском територију (земљишту), али истим овим тобожњим браниоцима народне части и слободе није ни падало на ум, да траже сатисфакцију (задовољштину). Сада, када је гроф Нако исправио погрјешку и дао сатисфакцију, ^аква се у овим приликама могла да добије, дижу дреку и вику, називајући нас непријатељима своје отаџбине и народа. Сврха им је,