Српско коло

Г®д. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

стоји на челу опћинске управе овога племенитог народа, који ће као и до сад остати вјеран влади, изабраној слободном народном вољом. Иза г. Шупута, доспођица Нада Колемберова пружи нар. заступнику красну киту цвијећа уз ове ријечи: Мили посланиче наш! Сложили смо ти ево малу киту цвијећа, што је ницало на тврдој земљи народа твога. По мурису ћеш га познати. Процвјетало је онијех лијепих мајских дана, кадно се први пут разведрило над отаџбином нашом. Полијевале су га свјеже капље зноја, суза и крви народа твога. По мирису ћеш их познавати. И расло је ово цвијеће и шапутало о новој срећи и љепшим временима. И тебе је оче и брате наш спомињало много, врло много, јер је са свију страна слушало само твоје име. И није хтјело увенути док нам ти не дођеш, а сад ће увенути у рукама твојим, али ће цвијеће и даље шапутати о теби, и горе и долине ће шапутати име твоје. И ти си један велики народни борац, ми знамо, како се бориш и поуздајемо се у десницу твоју. Све оно блато, којима се народни непријатељи на тебе набацују, њима на образ пада. Ти остајеш свјетао,. велик, као што си увијек био, зато си понос и дика наша. Ми се, велимо ти, поуздајемо у десницу твоју, зато мили посланиче, имај и ти вјере, да у свакој народној борби имаш за собом цијели народ као дјецу своју. Ево, ово је цвијеће са земље народа твога, узми га нека увене код тебе, јер увенути мора, али прими с њиме и топле изразе љубави и поштовања, које никад увенути неће. Ти си наш, а ми смо твоји а „тешко свуда своме без својега". Добро нам дошао! Иза овијех ријечи и громких поклика „Живио Прибићевић, живјели народни посланици", захвалио је г. Прибићевић кратким, језгровитим говором. Рекао је између осталога, да прима поздрав г. начелника, а прима га зато, јер је ово начелник изабран слободном народном вољом. Обећаје да ће хрватско-српска коалиција радити на томе, да народна воља свагдје и на сваком мјесту дође до свога правог изражаја. Коалиција ће тако дуго потпомагати владу, док се ова буде обзирала на вољу народа. Захваливши и г-ђици Калемберовој на топлом поздраву оде нар. заступник праћен клицањем народа и грмљавином мужара у свој стан. Истога дана у вече била је Кореница лијепо освијетљена, а народ је пролазећи улицом пјевао родољубне пјесме и клицао своме заступнику. Сутрадан 8. IX. тачно у 12 сати отворио је госп. Стеван С. Калембер јавну скупштину, на којој ће нар. заступник положити рачун о своме досадањем посланичком раду и затражити народно повјерење за будући парламентарни рад. Скупштини је присуствовао нар. заступник удбинског котара г. Бањанин, сва мјесна интелигенција, осталог народа било је преко хиљаду душа.

Госп. Ст. С. Калембер, отварајући скупштину, нагласио је разлику између овога састлнка и састанка прије неколико мјесеци. Не чувају нас пандури и жандари, нико не гута наших ријечи зато, да нас послије денунцира. Слободно ћемо саслушати а ога посланика, који је један између првих бораца и т'.ораца данашњих много љепших и повољнијих прилик;. у Хрватској. Предлаже скупштини за предсједника г. Пају Тишму, што скупштина прима уз поклике: Живио лредсједник! Госп. Тишма, примајући се мјеста пред .сједничког, поздравља скупштину кратким говором, нагласивши особито, како су пријашњи заступници само онда долазили у народ, кад им је. требало мандата и обећавали тада још више него бисмо од њих тражили. Садашњи је заступник дошао у другу сврху, зато га најсрдачније поздравља, а скупштину моли, да га пажљиво саслуша. За биљежнике предлаже госп. Миливоја С. Ћурчића, учитеља и г. Богдана Ј1аставиц\ филозофа. Прима се. Предсједник подјељује ријеч нар. заступнику г. Светозару Прибићеви\у. (Дуги и громки „Живио" и пуцање мужара). Прибићевић је говорио по прилици овако : 0 изборима: Прошли су избори обављени под великим притиском, јер се читав званични апарат ухватио у коштац с народном вољом. Ми нијесмо ни слутили, да ће се избори свршити онако повољно, нијесмо ни знали, да је народу куеновштина толико дозлогрдила. Међутим народ је послао у сабор већином своје људе. Хрватско-српска коалиција није додуше имала натполовичне већине, која би сигурно и стално уз мале запреке, подузела парламентарни рад. Али је већину требало створити. Око тог задатка кретао се скоро сав наш рад у првим сједницама саборским. Са досадашњом владином странком, том заторницом сваког народног напретка, нијесмо хтјели никаквог споразума, али смо зато углавили заједнички рад (кооперацију) с другом странком — чистом странком права, да како тако осигурамо развитак правилних одношаја у отаџбини нашој. О изборима у Пешту. У првом саборском засједању требало је изабрати четрдесет заступника за заједнички сабор у Пешти. Има струја, која је против наших односа према Угарској, али смо знали, да би смо тјерали воду на млин бивше владине странке, кад не бисмо у заједнички сабор послали људе, који ће умјети и хтјети бранити наше интересе на темељу нагодбе. Тим више морали смо то радити, што би нас политика поменуте струје предала на милост и немилост непријатеља народних. Сигурнији је пут онај, да корак за кораком исцрпљујемо у своју корист стечена права и да послије омогућимо добивање већих права него што их имамо. Бугарска је скоро самостална држава, али је још увијек у зависном одношају према турској царевини, но не пада јој на ум, да отказивањем своје подређености

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.