Српско коло

Стр, 4.

СРПСКО коло

Год. IV.

(друштветм) погитиком развити снагу Хрватске, те ћемо само с растењем те снаге моћи да псвећава но (потенцирамо) своје захтјеве. Да смо до са 1.а водили оваку политику, не би данао стајали овако јадно. Ми данас стварамо Велике Х^ватске и Велике Србије у Америци бап за то, што смо од једном хтјели да будемо вегики 'сод куће. Ми заборављамо, да мали народи, кад баш хоће да воде велику политику, морају имати сигурне савезе. Сва је наша политш.а међутим била у томе, што смо се тужили на Мађаре, који се нису жацали, да се ухвате у кошгац с окруњеним главама, док смо ми зашрали и од опћинских пандура. Од сад ћомо биги паметнији. Ићи ћемо прије свега зап.им, Д1 осигурамо личну и грађанску слободу, и да народ помогнемо привредно. Уз то ћомо гледати, да се скрши чиновничка самовоља. Даћемо чиновницима слободу мишљења и увјелења, па ма оно било наперено и против нас, али под цијену свога положаја неће смјети да своју службу злоупотребљују у сврхе кортешке. Кад све ово постигнемо, друго ће доћи саго оп, себе. Затим је говорио парох Нинко Седлар, о личној и грађанској слободи. Ово је било врло потребно, јер народ има о том још врло тамне појмове. 0 програму српже самост. странке говорио је лијено г. Перо пекић трговац. А г. Пајо Драгић, парох, разложио је, каква је српска самостална странка л каква је њена организација. Послије његс ва говора предсједник је закључио скупштину. Народ се владао узорно, те се у потпуном миру и реду разишао к^ћама. Ово је најбољи доказ, како су нечисае биле намјере управитеља котарске области, који је хтио да забрани скупштину, јер је сајмепи дан, па би тобоже могло доћи до сукоба. На скупшгини је изаГфан и извршни одбор и то овако: Перо Бекић грг., Симо Живковић трг., Адам Д^рман трј\, Ђуро Грчић учит., Стојан Прибићсвић, Јан флја Ђурић, Перо Вукмировић, Обрад Тривановић и Михајло Боројевић, ратари; Јосип Дрлгишић парох, Јово Радишић, ГњатиЈа Вујип>ак и Благоје Милетић, ратари; Јово Кос парох, Стево Мркаљ учит., Илија Акик, Јанко Сутара и Иван Вујанић, ратари; Јово Облаковић парох, Павао Томашевић, Даујан Осгојић, Јанко Поповић и Крстивој Брајковпћ, р;тари; Ђуро Југовић, Мирко Лазић и Стшко Ножинпћ; Михајло Опачић парох, Петар Исаић, трго ац; Јово Јаношевић и Илија Воркапић; Адам Драгојловић, Филип Јелић, Петар Алексић 1! Ђуро Обрадовић; ЂуроЂурић шумар, Алексгндар Петровић учит.,

Танасије Облаковић учит., Стево Радовановић трг., Ђуро Ђорић и Миле Поповић. * 8. септембра по новом одржана је велика народна скупштина у Кореници, где је народни застуиник коренички госп. Светозар Прибићевић полагао рачун својим изборницима о свом саборском раду. Из Коренице овако описују саму скупштину: Без великог збора и договора спремили смо се, да што љепше и достојније дочекамо свога народног заступника. Та, како и не би, кад нам је још и данас живо у памети љута борба, из које смо га подигли на својим леђима, да се поносимо с њиме. Посљедњи смртни трзаји куенове владавине били су очајнички и борба је била на живот и смрт. И овај им је бедем пао код првог јуриша, јер је народ проговорио, народ осудио... Али манимо се црних мисли на црњу прошлост, кад срце хоће да бије, јер осјећа да се примиче час, кад ћеш опет чути слатку ријеч народног миљеника. Био је лијеп топао дан, (7. IX.) кад смо изишли из Коренице према Плитвичким језерима, да тамо дочекамо нар. заступника свога. Пред великим низом кола лепршале су мило двије народне заставе српска и хрватска. И чекали смо га тамо заједно грађани и омладина српска и хрватска, чекали смо га без вике, буке и разговора, — пустили смо тога дана, да срца говоре. „Наш нар. заступник госп. Св. Прибићевић долази с Бањанином", било је доста рећи, да се све окупи и изиђе преда њ. Први га на језерима поздрави у име изборника коренички прото госп. Михајло Стакић нагласивши љепоту овога часа, кад народни заступник долази да положи рачун изборницима о своме досадашњем раду. Ставио му је на срце да се и даље јуначки бори за тежње, добро и напредак отаџбине цијеле, напосе за жеље и тежње српскога народа не заборављајући никада ни мјесних потреба свога котара. Иза њега га срдачно поздрави у име Хрвата угледни трговац коренички г. Јурај Бролих. Пошто је нар. заступник захвалио на поздравима, крене поворка иза мањег одмора у жељи, да што прије стигне у Кореницу, гдјено нам хиљаде срдаца завиде, што не могу јоште да дијеле радост нашу, да чују милу ријеч миљеника свога. Путем је народ — све од Језера до Коренице — сретајући клицао Прибићевићу и Бањанину, а кола су једна за другим јурила дижући облаке прашине, заставе су у рукама омладинаца лепршале, а срца су наша и заступника наших радосно и силно куцала и сјетила се можда кадикада тужних дана прије трећега маја и јуначке борбе за оно што је наше по Богу и правди. У Кореници пред кућом госп. Калембера чекало је мноштво народа, да поздрави свога заступника. Први изађе преда њ опћински начелник г. Шупут и поздрави га у име корен. грађана. Срећан је што може поздравити као начелник изабран слободном народном вољом првог правог заступника овога сиромашног, али честитог и јуначког народа. Тек неколико дана