Српско коло

[

Год. IV.

СРПСКО КОЈ10

Стр. 3.

рили, па кад није била више потребна, они су је укинули. То је први узрок, зашто су укинули Границу. А сад ево и другог: Осим тога шго је Граница бранила јужне међе ове пржаве од Турака, онаје своју војску слала да брани државу и од других непријатеља. А Граница је то мо1ла, јер у њој је сав народ био војска, а држави у она времена није требало много војске. Тако је у свима ратовима ове државе с Французима, Талијанима, Прусима (Прајзима) увијек било више од полак војске граничарске. Граница је била велика једва као двадесети дио државе, а давала је војске више него сва остала држава. Тако је у ратовима, што их је аустријска царица Марија Терезија 15 година водила с пруским краљем Фридриком, било свега аустријске војске око сто десет хиљада, а од тога је било седамдесет хиљада Граничара. Граница је дакле држави скупо плаћала она права, што их је уживала! Али дођоше друга времена. Дошло је доба, кадГраница није била врсна, да даде држави ни близу онолико војника, колико је требало; а још мање правих, изучених војника. Дошло је доба, кад држави треба у миру четири пет пута онолико војника, колико некад у рату; а у рату и десет двадесет пута више. За Мариј.е Терезије требало је у рату сто хиљада, а сад је ова држава много мања него онда, па јој у миру треба триста и педесет хиљада војника. А у рату, страхота је чути: милион и по војника; више него што у Граници има и људи и жена и дјеце. Да се све од реда, што има снаге, у Граници дигло, не би оволикој војсци, што но ријеч, ручка засолило. А шта би према оволикој војсци била граничарска момчадија, јер момчадија је за војску! Дакле, Граница није могла да даде држави ни десети дио потребне војске. Требало је увести једнаку војну дужност по цијелој држави. Тако је и учињено. Па кад Граница више није могла чинити своју дужност, што ће онда с њом, него укинути је. А шта ће с граничарским правицама? Те правице дали су Граници зато, што је она готово за сву државу вршила војну дужност, и што је бранила међе државне од Турака, а не што су вољели Граничарима. Кад Граница више није могла ни требала то чинити, одузели су јој и оне повластице, правице. Исто онако, као кад обични човјек не да више веће плаће једном слузи, јер му и други ради оно, што је прије само онај први могао радити.

Да нису одузели Граници њезиних повластица, да нису Граничаре изједначили с другим држављанима, којих има двадесет пута и више него Граничара, они би се побунили. Сви ти Чеси, Пол>аци, Мађари, Румуњи, Хрвати, па и Срби, који су из провинцијала, стали би викати: Ми служимо једнако, као и Граничари, а они имају већа права него ми. Нас није брига, што су они некада више вриједили држави него ми. Зато су имали и веће повластице, па чист рачун. Сад, кад не привређују држави више него ми, нека немају ни већих повластица. Па тако су и викали против Границе и држава је Границу изједначила скоро у свему с осталим држављанима, све мало по мало. Да су Граничари већина у држави, то не би могло бити, али овако је морало бити, јер четрдесет милиона јачи су од једног милиона. Дакле, нико није крив, што је Граница укинута. Или, да боље рекнемо: Криви су четрдесет милиона других држављана, што нису дали да Границе буде, кад је не треба; и да Граничари уживају веће повластице од њих, кад држави од њих више не привређују. Ето, зато је Граница укинЈгга. А сад ћемо проговорити о том: да ли ми Срби Граничари баш морамо толико плакати за Границом.

Д-ру Лази Поповићу вођи Српских Соколова (приликом избора за срп. нар. посланика) у Костајници. Здраво вођо Соколова! Наша љубав нек те прати Кроз времена бурна ова А ти ћеш то добро знати . . . Кога гласаш? питаше нас. Насмија се срећа стара, А крајишки народ викну: „За Сокола, за Лазара". „Неће више ломити нас Олуја ма каква била; Нас заклања Соко Лазо И Соколска снажна крила". Здраво вођо Соколова И од данас ти нас води Оном путу који стиже Српској срећи и слободи. 7. (20.) новембра 1906. Соко са Кордуна.