Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. IV.

Пред Богом Ђемо бити сви једнаки. Не знају се краљеви, Не познају цареви, Не ниште се потребни, Не поносе богати, Кад дођемо на суду, Гци ~ће Господ судити Свим праведним и грешним. Народно здравље, Нокти. Нокти су важан део човечјег тела и заслужују више пажње, него што им обично поклањамо. И они врше неке извесне задаће, па их с тога ваља одржавати у таком стању, како ће им најбоље одговарати. У исти мах су и украс руке, па их и с тога пазе и негују нарочито жене. Коса и нокти су делови човечјег тела, по којима се најбоље види, да се они непрестано подмлађују и занављају. Ако се не подрезују, порасту и достигну необичну дужину. Народна песма вели, како је Краљевић Марко после трогодишњег тамновања пмао толике нокте, да је њима могао орати. У Азији има дивљачких племена, који пуштају нокте 40 сантиметара у дужину, а нокти са 3—4 сантиметра виђају се често и међу питомим и отменим светом. Лети брже расту него зими, а израсту сасвим за 106 дана. На ноктима се показују и неке извесне болести , а по ноктима се може и порекло познати. Нокти Нрнаца су н. пр. модрикасти или црнкасти. Иначе су они готово сасвим провидни — тако, да кроз њих продире ружичаста боја коже, у којој су усађени. Туркиње их бојадишу. За нокте су везане и неке иразноверице и нека врачања. Многи ће н. пр. код нас због домаће жалости и „нокте пустити", а има их, који их никако не би у петак подрезивали. Неки опет по ноктима и Судбину проричу, или догађаје предсказују. Деци се гледа у нокте, па ако цветају, т. ј. ако је на њима гдегод по к оја бела пегица, веле, да ће се дете поновити.

Србија: Саборна црква у Београду.

Дугачки нокти значе доброћудност, а дугачки и широки- расипање и раскош. Црне мрље на њима значе несрећу у рату или женидби, а беле обратно и т. д. Но ноктима се суди и о уредности или неуредности. Лепо неговани, чисти подрезани нокти показују чиста и уредна човека, а запуштени, црни и глибави издају чељаде, које и иначе на себе не пази. Па већ тога ради ваљало би их неговати. Али нокти могу бити од иресудног вначаја и ио наше здравље. Дугачки, неподрезани нокти могу при чешању и гребању кожу повредити, а на повређену кожу могу разне заразне клице у тело ући, те у њему болест изазивати. Нарочито се то може десити у оним случајевима, где је иза ноката глиба и којекакве нечистоће, у којимаје обично и каквих кужних клица. У том случају су нокти управо и орачи и сејачи: оштрином својом разрију и разрањаве кожу, да одмах у разорану бразду засеју коју клицу из свога глиба и црнила. А да у „црном испод ноката" доиста може бити кужних клица, доказано је и искуством и науком. Познато је н. пр. да се по гдекада и најмања повреда, и најситнија чибуљица „на зло да", ако је „поганим ноктима рашчешемо" ; да се од чешања и драпања (ноктима) сва кожа узбуни и запали, па често и суседне жлезде натекну; да се мале крастице и пљускавице ноктима гјо целом лицу разнесу и т. д. Опитом је доказано, да у „црном испод ноката" (нарочито мале деце која још пузе) има свакојаких кужних клица н. пр. клица од гноја, од црвеног ветра, од ушобоље, тифа (врућице), јектике и т. д. — а иза ноката заседну и заметци или јаја појединих дечјих глиста (гујавица) и других цревних готована. И то је невоља, кад се човеку око корена запуштених ноката наређају т. зв. „заноктице". Корен нокта је — као што знате — усађен у саму кожу, и она га тек танком Ивицом својом покрива. Ако се на ту нежну ивицу коже не пази, она ће испуцати и дубље загулити, па баш и разрањавити. На те ранице може се