Српско коло

Год. IV.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 5.

која кужна болест наметнути — тим пре и тим лакше, што ми рукама све прихваћамо, па их том приликом ласно загадимо. Према свему овом јасно је, да и здравља ради ваља ноктима особиту иажњу обратити. По себи се разуме, да је при том најглавнија чистоЛа. Топла вода, сапун и маказе — то су најпоузданија, а у исти мах и најјевтинија средства, којима се од свих тих опасности и невоља можемо ласно одбранити. Стари наш обичај, да се деци сваке недеље (суботом) и нокти подрезују, како се иза њих не би могла нечистоћа купити, ваља и даље подржавати. За децу и радну чељад нису никако дугачки нокти, иза којих се може „црно" наслагати, а ко баш хоће, да има таке нокте, нека их сваки дан бар по један пут (изјутра) добро (четком и ножем) очисти, да онога глиба иза њих нестане. Сем тога ваља сваки дан ону ивицу коже на корену нокта ноктима друге руке (или чиме другим) назад потискивати, да се за сам нокат не ухвати и не искрза, па на тај начин заноктица не постане. И то је важно здравствено правило, да се отворена места на кожи (греботине, бубуљице, чирићи, красте, пљускавице и т. д.) не рашчешавају. Тога ради се деци, која имају где на кожи таких места, да их могу дохватити и рашчешати, руке у чисто завијају, да ноктима до тих места не могу доспети. Малој деци (у колевци) натичу веште мајке тога ради на зглобове у лакту . нарочите круте, наруквице (од јаче хартије), да не могу руку савити, па шачицама до уста и лица доћи. Најпосле ваља и на то пазити, да деца ирстима не заилазе у нос и уста. Ма како се пазило, дечји нокти не могу бити чисти, па ако дете таким ноктима чачка нос или зубе; сиса прсте или гризе нокте: биће увек прилике, да се нечистим ноктима зарази. Нарочито се на тај начин шире: црвени ветар, глисте, врућица (тиф.), заразно запаљење мозга, а баш и јектика. „Здравље" Д-р Хран. М. Јокшмовић.

Наук девојци Лепо ти је под ноћ погледати Где девојка седи код девера, Испод венца младожењу гледи! Њој говори млади младожења: „Што ме гледаш драга душо моја?" „Ја те гледам, суђен господару, „Какав ћеш ми сада наук дати, „Како ћу ти мајци уговети." „Лако ћеш ми мајци уговети:

„Доцне легни, а рано устани; „Двор помети, и воде донеси, „И очешљај своју русу косу."

Изборне мстине. Приближује се јануар, а по нашем изборном закону имаду се течајем мјесеца јануара листине изборника и бирача саставити и јавно изложити кроз осам дана. У том року може сваки изборник и бирач, који држи да је он или ко други из изборне листине противзаконито испуштен, односно у њу уврштен, рекламирати усмено или писмено код опћинског (градског) поглаварства. Овакве рекламације рјешава нарочити рекламациони одбор. Против његове пресуде допуштен је у року од пет дана призив на сто седморице. Када се листине овако коначно установе имаде се у року од 3 дана обавити избор посредних изборника наиме оних, које бирају бирачи у скупинама од 50. Упозоравамо наше пријатеље, а нарочито извршне одборе, да припазе на изборне листине, како би се фалзификацијама стало једном за увијек на пут. Ако би до саставка листина ступио на снагу закон о заштити слободе избора, треба против свакога, ко би покушао састављати листине по старом куновском начину, поднијети надлежном судбеном столу казнену пријаву.

Наши дописи Двор, 14. дец. 1906. Пред двије недјеље разаслао је жуп. управни одбор загребачки закључак свој свима шумаријама и земљ. заједницима, којим се стављају увјети за сјечу штипавих (цвиканих) штапова. НарОд је није разумио и дошли су људи са свију страна к нама, да нас питају за савјет. Имају овдје два несавјесна човјека (отпуштени службеници!) који да заслуже новаца и осумњиче нови курс, рекоше, да та наредба хоће, да забрани пашу и сјечу и да одузме земљ. заједнице. Увјерише двије хрв. земљ. заједнице и начинише уток. Исти су исте те људе завели, те од њих добили потписе, да се од наше опћ. отцијепе. Ми једва излазимо са 17 села, а они хоће опћ. са два села. Та то је по њих горе. Е, ал у том случају би један био начелник, а други биљежник. У том грму зец лежи! Чим су опћине веће, тим је теже за чиновнике, али лакше за народ! То је оно,.за чим се мора ићи! Од Срба ни један им није насио, јер су дошли к нама и нас послушали. Били људи већ посумњали. Један рече, да им (ради те наредбе!) и жене рекоше: „Ето, то вам је ваша нова влада. Отима наше заједнице!" Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.