Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

године што су рекли да захваљују на мандату, а међутим нису то учинили, него су остали и надаље посланици у Пешти и вуку награду за то, а да тамо и не завире. Дакле, пред народом захвалили, а у Пешти мјеста зацржали лијепо. Све то пасује уз радикалски образ. Пријатељи „Срп. Кола". Сваки дан све више шаљу пријатељи нашег листа претплату. Тако су послали С. Вукосављевић из Манђелоса 25 К 60 ф.; Вељко Лукић, парох из Борове 12 К 80 ф.; Павле Данчуо, ковач из Сјеничака 12 К 80 ф.; Миле Вукелић из Јасенице 16 К; Никола С. Ћук из Грачаца 11 К 20 ф.; Михајло Петровић из Широке Ријеке 12 К 80 ф.; Стеван Врањеш из Живаје 24 К за 15 претплатника; Јован Алексић из Петриње 30 К за 15 претплатника; Љубомир Јовановић из Моловина 4 К 80 ф. за 2 претпл.; Нико Грујичић из Фоче (Босна) 6 К 40 ф. за 2 претплатника; Стојан Војновић из Дољана 6 К 40 ф. за 2 претплатника; Глишо Вучковић из Бобара 6 К 40 ф. за 2 претплатника; Стеван Ивановић из Ољаса 12 К 80 ф. за 4 претпл.; Данило Брзаковић из ман. Фенека 7 К 20 ф. за 3 претпл.; Пајо Дураковић из Срба 9 К 60 ф. за 3 претпл.; Лазар Опсић из Моровића 6 К 40 фил. за 2 претпл.; Ђуро Јовановић (осуђени на 5 година велеиздајник) 17 К 60 ф. за 11 претпл. И право нам је. „Костајничка штедиона" повратила је 13. фебруара Танасији Пантелићу из Двора његово писмо, које јој је ћирилицом писао, јер веле у писму костајнички франковци „ћирилицу не знамо, с тога изволите Ваша саопћења у латиници припослати". Франковачки трговци, крчмари и занатлије знаду примати српске новце и богатити се српским жуљевима, а не знаду ћирилице, него враћају натраг писма ћирилицом писана. Право и чине, кад су их будаласти Срби подигли да нам могу овако у образ дирати. Никола Меанџија, ратар из Мајских пољана код Глине искључен је из Српске народне самосталне странке, јер је код жупанијских избора за глински котар гласао за раухо-франковце Батушића и Павловића. Искључио га је Средишњи одбор српске народне самосталне странке на својој сједници 17. фебруара ове године у Загребу. Безобразлун једног натоличног попа. Јављају нам из Нуштра, да је тамошњем попу Кунеру дошао негдје прије сељак Пишта Палоци из Острова ради извјеснице, јер му син прелази на православну вјеру. Поп га је наравно изгрдио и на посљетку запитао: „Зашто Ваш син прелази на магареЛу вјеру". Ми знамо, да су неки католички попови загуљени, али оваквом се безобразлуку ипак

нисмо надали од једног проповједника Спаситељеве науке, по којој смо пред Богом сви једнаки. Араницки болестан. Како дознајемо, пар дана прије пада баруна Рауха ишао је предстојник правосуђа Араницки у Беч, да у корист Раухову оклевета предсједника стола седморице Ракоцаја , што је пустио велеиздајнике Србе на слободу. Добио је. што је тражио. У Бечу су му очитали такву буквицу, да се је разболио, па сад сирома тражи допуст. Судац — зеленаш. Лист хрватских напред њака „Покрет* доноси ових дана вијест, да се судац у велеиздајничком процесу Петар Кушт на име своје жене Розалије бави давањем новаца у зајам са зеленашким каматама. Описује се опширно случај, како је хтио за 1148 круна преварити неког Валента и Кату Сељанац из Предавца. И такав је човјек био позван, да суди о животу и смрти толиких честитих људи. Измакао му се залогај. Од трошковника д-ра Живка Костића, бившег радикалског кандидата у Глини, нема ништа. Он, сиромах, хтио преко ноћ постати богат, па зарачунао преко 127 хиљада круна за оставинску расправу патријарха Бранковића, а суд одобрио само 7232 К. и 50 фил. Равних 120 хиљада бућнуло у воду. А како је он то био лијепо срачунао. Франновци се пријете. Франковци никако не могу да се помире са судбином, што им је отишао „најхрватскији бан", с којим су се онако красно слагали у прогањању Срба, па већ сада на сва уста вичу, да не ће допустити, да сабор прими проширење изборног права. Ми њихову дреку сасвим добро разумијемо. Боје се кукавци, да на сабору не би дошло на видјело, какве су они све шкандале правили за посљедње двије године под заштитом Рауховом, па на сваки начин хоће да спријече саборски рад. Али све им је узалуд. Наћи ће се већ довољно и воље и снаге, да се стане на пут сваком покушају с њихове стране, који би ишао за тим, да се онемогући мирни саборски рад. Франковачно вијеЋе. Промјена владе у Хрватској тргла је иза сна и франковце. Још су увијек у бунилу и трљају очи. Али што је истина, истина. Рауха им нестаде. Шта ће сад јадници? Надали су се, да ће с њим и даље несметано жарити и палити, а кад тамо, од свега тога ништа, све им наде падоше у воду. У тој недоумици сазваше за прошли четвртак своје вијеће, да се посавјетују, шта ће и како ће послије неочекиваног пада баруна Рауха. У вијећу су се ређали говорници један за другим, лупали су к'о путо у лотру о свему и свачему. Највише су кадили Рауху и грдили' српскохрватску коалицију. Телићи су побожно слушали и одобравали сваку ријеч.