Српско коло

Стр. 4.

СРИСКО коло

Год. VIII

Дакле бавили су се и сточарством. Из мрежа за хватање риба, сачама притврђених на њих, да боље тону и рибарских остава (копаља) видимо, да су се бавили и рибарством. Све се то налази у гробовима. У једном гробу нашли су учењаци ковачки алат. Дакле, већ у то доба бавили су се Словени, а онда и Руси, занатом. Да су се разумјели у тесарство (дунђерскизанат), столарство, види се по том, како су тесали мртвачке сандуке и правили читаве мале кућице у гробницама. У свима гробовима има гликених посуда. Дакле ни грнчарски, лончарски посао није им био непознат. Ратарство, сточарство, рибарство, пчеларство, лов на птице и звјерад, све су то били послови, које су добро разумјели Руси већ у доба прије Христа. А осим тога, видјесмо да су се бавили и занатима. Стари Рус би запалио шуму, искрчио пањеве и посијао жито неколико пута узастопце. Кад би земља измршављела, он би кренуо даље у шуму и радио то исто. А могло се, јер је народа било мало, а земље без краја и конца. У та времена већ је Рус орао земљу, додуше не плугом, него ралицом. Има и сад крајева у Русији, а и у српском народу, гдје се још оре ралицом. Већ у старо доба Руси су и трговали. Они који су живјели сјеверно нису имали доста жита, али било је у њих превише свакојаких кожа, лов био преобилан, соли у језерима без мјере. Они на југу опет имали су жита и сувише, а мало оног у чему је обиловао сјевер. И тако су се већ онда састајали у градовима на вашаре, те измјењивали своју робу, трампили. Јер новаца тада још није било у Руса, трампили су робу за робу, ја теби коже, мед, сол, ти мени жито, оружје итд. Руси су тада трговали и са другим народима, особито са Грцима, који су заузимали обале Црног Мора, јужне крајеве садање Русије. На сјеверу трговали су с Нијемцима и Финцима и Чудима. У садањој источној Русији становали су негдје од рођења Христова до 8 вијека послије Христа Бугари и имали моћно царство. Њихов главни град био је тамо негдје гдје је сад велики руски град Казан. Од Арапа примили су ваљда у 8 вијеку муслиманску вјеру. Један паметни Арапин, именом Ибн-Фоцлан путовао је тада у земљу бугарску, описао је, а особито њихов богати главни град. Па између осталог он описује, како су са тима Бугарима у велико трговали Словени, Руси. Руски трговци становали су стално у главном бугарском граду, у ком је било преко 10.000 душа. Бугари су ишли и у руске земље и тамо трговали.

Грчки опет учени људи из тога доба спомињу, да су Руси трговали с њима, Касније, кад је Цариград постао главни град грчки, долазили су Руси и уњ по трговачким пословима. У деветом вијеку по Христу већ је у Русији било овећих градова, у којима је цвјетала трговина.. Такви су градови били Кијев, прозван „мајка руских градова" и Велики Новгород (Нови град). Градови су били обграђени дрвеним зидовима или земљаним насипима, на којима су стајале оборужане страже. Ми смо проговорили нешто опширније о овом, јер и ми смо Словени, и нас се ово тиче. Нека види Србин ратар, како су његови прадједови већ пред 2000 година били људи радини и напреднији од многих својих сусједа. Кад упремо добро, бићемо и ми напреднији од својих комшија. Ваља само учити и радити. б.

Правила за пролетње наводњавање ливада. 1. Не наводњавај ливаду пре но што се добро не просуши. Ливаде су иначе с пролећа влажне, па кад се још на њих пусти вода, онда сасвим прозукну. Дакле ливада мора остати сува, све док не избије прва трава. 2. При пролетњем наводњавању не само што мора да је земља потпуно одмрзла, него и вода мора бити топлија од ваздуха. Ако то није случај, онда ће трава да залади и застаће у порасту. Најбоље време за наводњавапе јесте месец аирил. Према положају ливаде и према поднебљу краја, време наводњавања пада различито, — у прву или другу половину априла или у прву половину маја. 3. Наводњавање не треба вршити кад дува север или кошава, јер је у већини случајева штетно. Такође, за време дуготрајних пролетњих киша, не треба наводњавати. 4. Наступе ли позни мразеви у априлу и мају, онда треба наводњавати у вече да би се спречио ноћни мраз, или из јутра, кад је слана покрила траву. У такво време најбоље је да цела ливада под водом лежи. 5. У колико трава буја, у толико мање треба да буде воде на ливади. На неколико недеља пре косидбе треба сасвим обуставити наводњавање, како би ливада у доба кошења била сува и не би покошена трава трулела на мокрој земљи. 6. У колико је тле ливаде пропустљивије, у толико чешће треба ливаду наводњавати, а у колико је теже и непропустљивије, у толико ређе. Но ипак код тешких и смолничавих ливада не треба то међувреме наводњавања да