Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

тражили што их по праву спада. Они би погрешили једино онда, кад би били обећали бити Рауховци за ту потпору. Али, док то не би учинили, могли би чиста образа онај новац молити, јер их спада по закону. Видите, ви нека српска господо, што увек знате само ружити Србина ратара, како он уме бити поносит, несебичан, како њему новац и трбух нису пречи од свега. Није он лакоуман, да презире новац и разбацује се њиме, него је човек паметан и озбиљан, који зна шта новац вреди, па га и поштује. Али није му зато новац све на свету. Образ, поштење, корист народна преча је ратару српском од новца ма каква и ма коликог. Јер, човек вредан, радин, штедљив и честит стећи ће поштено новац и имање. Али новцем се не купи образ и понос људски и народни. И док је оваки Србин ратар, та језгра српског народа, ми без икаквог колебања и сумњања велимо: Ничега се не бојимо и будућност је наша. а.

Богаташ и убоги Лазар. — Глад ме мори, дај ми јести, ако ти је душа драга! А богаташ пир пирује, презире га, не слуша га. — Глад ме мори, дај ми чега, невоља ми преголема! А богаташ свега има, ал' милости само нема. — Дај ми само мрве оне што са стола падну твога! А богаташ има тога, ал' је срца каменога. Нећу даље, грози ми се, задрхће ми душа жива, кад се сетим, да и данас овде, онде тако бива. Нећу даље; знамо причу, што је Христос људ'ма дао; знамо, знамо, богаташ се, али касно, покајао. А богат је онај свако, ком претече кора хлеба; а грешан је јако, ако не учини с њом што треба. I Змај Јован Јовановић.

Сремски самосталци, За који дан ће по црквеним општинама бити изложене листине бирача, да их сви могу видети, па захтевати, да се унесе онај, који има права, а брише, који нема. Упозорујемо наше пријатеље, да добро припазе на листине, а особито тамо, г.^е су у општини радикали. Сваки пунолетан и члан црквене општине, који није кажњен и који је платио парохијал, има по закону право гласа. Ко није платио парохијал, нека га одмах илати! Чим листине буду у реду, обавиће се идбор изборника. Договорите се одмах о листини изборника и бирајте само шувданије људе, који на избору неће оманути. Не обећавајте се никоме, док не чујете ко је званични кандидат српске народне самосталне странке. А њега бирајте сложно, сви до последњег човека. Избори су на прагу. На посао дакле!

Најстарија прошлост Руса. Ти Руси што су живјели у Христово вријеме на подножју Карпата, нису били народ дивљи. Били су они људи, који су већ добрано коракнули напријед. Једино нијесу знали за писмо ни књигу. Из раскђпаних гробова види се, да нису ишли голишави, него обучени у добру одјећу, и то од платна, сукна и коже. Ријетко се гдје нађе свиле. Женске су носиле прстење, минђуше, гривне око врата, наруквице, ђердане од ђинђува. Већина ових накита је од бронзе, бакра и сребра. Код мушкараца налазе у кожним појасевима мале ножеве, кремен и огњило. Обућа се не налази често, а кожна је, као неке полуципеле. Оружје у старих Руса било је овакво: на глави шлем, на трупу оклоп од жице, у рукама мач, сабља, копље, стријела. Мач је био дуг, двосјечан, тешка дршка. Сабље су биле дуге, криве, оштре само с једне стране. Копља знаду бити врло велика. Стари Словени и Руси нису били народ селилачки, скитнички, него народ који станује стално на једном мјесту и обрађује земљу. То се види по том, што у гробовима из времена прије Христа налазимо српове и поугљењено жито. Дакле сијали су сваковрсна жита и жели их. А то раде само стално настањени народи. Одјећу су правили од коже и од вуне, у гробовима налазимо ножице (маказе) за шишање оваца и кости многих домаћих животиња. Скоро свуда у гробовима налазимо мамузе.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.