Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

ђеним јајима, дотле им је Христос већ био измакао. Они су га после тражили цела два дана, и нису га могли наћи све донде, док га издајник Јуда није Проказао. Народно вјеровате.

0з народа, „Свој своме" у Бега св. Ђурђу. Један ратар из овог села пише нам ово: Драга браћо, радите по оним речима: Свој своме, као што код нас раде ваша браћа у Банату. У селу Сенђурђу код Великог Бечкерека има трговац Чивутин, који је дошао овамо пред 10 година. Кад је дошао, он је отишао на крај села, па је отворио дућанић, и то између Срба. Био је управо сиромах, ниси могао купити за круну код њега. Прођу две године, а он се окрљештио, па ти купује боље ствари за дућан. Дође трећа, четврта, он фини трговац, полак села слегло се код њега, продаће ти штогод зажелиш. Осилио се: кад купиш, гони те од врата, па још кад хоћеш да купиш за крајцару, неће ни да даде. Каже: продао сам, иди напоље. Дође пета и шеста година, он ће кућу да прави, навукао цигљу. Хвали се он, како добро живи, печене гуске једе и шта ти ја знам, као сриски Бог живи. Дакле 1905. био је Клајн српски Бог. А дођите, браћо, сад, да видите. Те године отвори дућан једно српско друштво, у којему је било 50 чланова. Они су куповали у свом дућану, а други Срби почели прелазити к њима. Преплашио се Клајн, па нуди свој дућан у закуп. Они кажу: Добро, али ти мораш да се чистиш из села. Он хоће, али тражи пуно више зато. Задруга не пристаје. Али њему све горе. 1907. побркају се нешто чланови задруге, а Клајн све игра од радости. За мало. Друштво прода свој дућан једном свом члану. Кад се наш Србин прихватио дућана, пође, Богу хвала, још боље посао. Срби се сви прихватише оних речи „Свој своме", а и многе Швабе пређоше Србину. Клајн остао самац. Од Срба иде к њему једини неки Мита Пиперски, у крилу би држао Чивутина. Али слаба помоћ отуд Клајну. Дућан опустио 1908. и 1909. Нема у њему ништа. Не би имао шта јести, да га не помажу Чивути имућни. Али то све није доста. Није ни лако држати пет душа на свом врату. Српско „Свој своме" убило га сасвим. Угледајте се, браћо ратари, на нас ратаре У Банату. Зар нисте видели, како су у велеиздајничкој парници туђинци, који су се као Клајн угнездили међу Србе, сведочили против затворених Срба и целог српског народа. То је захвалност за кору хлеба, коју им пружају Срби. Зар ћемо хранити змије у недрима своЈИМа? М. Б. ратар.

Шта се збива у нас и у свијету, За „Српско Ноло" послали су нам: Стојан Прибићевић, ратар из Главичана 9 К 60 ф.; госпођица А. Омчикус из Бјеловара 9 К 60 ф.; Антоније Срнић, учитељ „велеиздајник" из Кирина 12 К 84 ф.; Младен Ћирић, прота из Допсина 6 К 40 ф.; Ђока Буцић из Г. Скугрића 12 К 80 ф.; гђица А. Омчикус из Бјеловара опет 12 К 80 ф.; Глишо Трбић, ратар из Будимаца 4 К 28 ф.; Богдан Мамула, биљежник у Гомирју 25 К 60 ф. Закон о проширењу изборног права примљен је у сабору. Сабор је радио дан-ноћ, само да буде овај з^кон што прије примљен. Сад ће бан или подбан ићи чим прије, за који дан, у Пешту и Беч, да закон добије краљеву коначну потврду (санкцију). Раух је био забранио у опћинама уредовање ћирилицом. Нека наша опћинска заступства закључила су сад, да се поново уведе ћирилица у уредовање у опћинама. Ми се надамо, да ће опћинска заступства свуда у својој првој сједници закључити, да се уведе опет ћирилица. Ако ми сами не тражимо да нам се штује наше писмо, зар ће се неко сам сјетити, да га штује и даде му мјесто, које му спада. Опћ. заступства у опћинама Плашки и Кореница већ су створила такве закључке. Не дајте, да Плашки и Кореница остану сами. Петар ПетровиЂ, учитељ „велеиздајник" изабран је у Војнићу за жупанијског скупштинара са великом већином против кандидата франковачког. Код избора жупанијског скупштинара у Војнићу гласовала су два јадна Србина: Сава Бижић из Бариловића и Никола Михајловић из Перјасице за франковца а против Србина Петра Петровића, учитеља „велеиздајника". Износимо им имена пред цио народ српски, да кољено кољену на њих прстом показује као на нове Бранковиће. Радикалска искреност. Радикали непрестано грде самосталце и сву коалицију, што су склопили споразум с баном и његовим пријатељима, да се земља отресе Рауха. Мислио би, они су крвни непријатељи бану и влади. Међутим су у Моровићу сви радикали, што их има, листом гласали за д-ра Светислава Шумановића, који је кандидиран на темељу споразума коалиције с баном. На језику против, а на дјелу за. Такви су људи радикали. У Босни су код избора за сабор изабрани свуда српски и муслимански народни кандидати. Хрвати су се поцијепали. Али побиједила је код бирања 7 кандидата, које бира народ на