Српско коло

€тр. 4.

СРПСКО коло

Год. VIII.

Сједе зета Страхињића бана, И ту сједе девет Југовића, Низа совру остала господа; Ко л' је млађи двори господаре. Но бијаше то девет шурњаја, Но шурњаје дворе упоредо, Дворе свекра силна Југ-Богдана, И двораху своје господаре, А највише зета поносита; А слуга им једна вино служи, Служи вино једном купом златном, Влатна купа девет бере литар'; Ја да видиш друге ђаконије, Ђаконије многе госпоштине! Како, брате, ђе је царевина. Позадуго бане гостовао, Позадуго бане зачамао, Поноси се бане у тазбини. Госпоштине што је у Крушевцу, Досадише јутром и вечером Молећи се силну Југ-Богдану: „Господару, силан Југ-Богдане! „Љубимо ти свиленога скута „И десницу твоју билу руку, „Ну потруди чудо и господство, „И поведи мила зета твога, „Ну доведи Страхињића бана „У дворове и у куће наше, „Да ми неку пошту учинимо". Сваком Јуже хатар навршује. Доке тако изредили били, Дуго било и вријеме прође, И за дуго бане зачамао; Но да видиш јада изненада! Једно јутро, кад угрија сунце, Мезил стиже и бијела књига Баш од Бањске од малена града, Од његове остарјеле мајке, Бану књига на кољеио паде, Кад разгледа и прочита књигу, Ал' му књига доста грдно каже, Књига каже, ђе га куне мајка: „Ђе си сине, Страхињићу бане? „Вло ти било у Крушевцу вино! „Зло ти вино, несретна тазбина! „Виђи књигу нечувених јада! „Изубаха једна паде сила, „Турски, сине, од Једрена царе, „А цар паде у поље Косово, „А цар паде, домеде везире, „А везире, несретне већиле. „Што је земље те облада царе, „Сву је турску силу подигао, „У Косово поље искупио, „Притискао све поље Косово, „Уватио воде обадвије: „Покрај Лаба и воде Ситнице, „Све Косово сила притиснула.

„Кажу, сине, и причају људи: „Од мрамора до сува јавора, „Од јавора, сине, до Сазлије, „До Сазлије на ћемер ћуприје. „Од ћуприје, сине, до Звечана, „Од Звечана кажу до Чечана, „Од Чечана врху до планине „Турска сила притисла Косово. „Под број, сине, на тефтере кажу, „Но у цара сто хиљада војске „Некаквога царева спахије, „Што имају по земљи тимаре „И што једу љеба царевога „И што јашу коње од мегдана, „Што не носе по много оружа, „До по једну о појасу сабљу; „У Турчина, у турскога цара, „Кажу, сине, другу војску силну „Огњевите јањичаре Турке, „Што Једрене држе кућу билу, „Јањичара, кажу, сто хиљада; „Кажу, сине и говоре људи „У Турчина трећу војску силну „Некакога туку и манџуку, „А што хуче, а што грдно туче. „У Турчина војске свакојаке, „У Турчина једну кажу силу, „Самовољна Турчин-Влах-Алију, „Те не слуша цара честитога, „За везире никад и не мисли, „За цареву сву осталу војску „А колико мраве на земљици; „Таку силу у Турчина кажу; „Он беза зла, сине, проћи не шће, „Не шће с царем, сине, на Косово, „Окренуо дрз^мом лијевијем, „Те на нашу Бањску ударио, „Те ти Бањску, сине, ојадио „И живијем огњем попалио, „И најдоњи камен растурио, „Стару мајку твоју ојадио, „Са коњем јој кости изломио, „Вјерну твоју љубу заробио, „Одвео је у поље Косово, „Љубу твоју љуби под чадором, „А ја, сине, кукам на гаришту, „А ти вино пијеш у Крушевцу! „Зло ти вино напокоње било!" (Наставиће се.)

Зашто за Васкрс бојимо јаја? Кад су Јевреји хтели Христа да ухвате, он је бегао. Једаред били су га већ стигли и таман да га ухвате, али их од тога смете неколико жена. Оне су брзо нашарале и обојиле неколико јаја и у крилима изнијеле пред гониоце. Док су се они забављали и чудили неви-

Ј