Српско коло

Стр 6.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

гго то сруши Петровића, што су у ту сврху преговарали и као протукандидате истицали најприје суца Травицу, онда жупника Рожанека, биљежника Тушкана па на концу конца Штефанца. Што су имали агилног кортеша „Србенду" начелника Мрмића, који је на сав глас телалио да је Петровић под истрагом и да не може бити изабран, што су предузели све и сва да Петровића сруше, а кад тамо, њихов миљеник и обласни кандидат доби цигла 43 чласа и — неколико мућака! Сјајно падоше, а народу се показаше у правој својој слици. Ништа им није номогло, јер је будна српска свијест и овај пут показала, да ту не одлучује никакова сила ни жеља управних власти и њихових улизица, већ једино народ, који зна разликовати Раухо-франковце од српских самосталаца, тих најодлучнијих заговаратеља слоге између Срба и Хрвата и прокушаних бораца за права наше отаџбине Хрватске. Брате тежаче, упамти имена ових људи а нарочито српских издајица Саве Бижића и Николе Михајловића, који пљунуше на српски образ, па не кумуј, не пријатељуј и не дружи се с њима, већ их избјегавај на сваком кораку јер нијесу достојни, да се Србима зову и са Србима друже. Вама, који сте оставили свој плуг и мотику и похрлили на избор у Војнић, свака част и хвала! Чините тако и у будуће па се не ће више усудити ниједан франковац да кандидира у вашем српском Војнићу. Оно трократно дизање Петровића у зрак, она уручена му кита цвијећа са милом нашом тробојком, оно многократно громко: „Живио Петровић", „апцуг Штефанац" најљепши је био одговор поджупану Малвићу, његовом скутоноши Лојзеку и свима онима, који жале за Рауховим временима. А торбичар Штефанац и прије је купио по селу јаја, па је посве у реду, да је и из Војнића понио неколико — мућака. Тако ваља! Живјели свјесни изборници! Изборник.

Шта се збива у еас и у свијету. Нове власти у српској народној автономији. У сједници, која је одржана 4. јунија, у суботу, изабрао је српски народно-црквени сабор у Саборски Одбор ове оообе: За редовне чланове: владику пакрачког Мирона Николића; Евгена Думчу, великопосједника из Сентандрије и српског добротвора; Марка Богдана, трговца из Велике Кикинде; Васу Муачевића, народног заступника и великог посједника из Осијека; д-ра Душана Пелеша, народног заступника и адвоката из Пе-

триње; д-ра Перу Белобрка, народног заступника и адвоката из Беловара; Валеријана Прибићевића, професора богословије и Жарка Стакића, свећеника. За замјенике њихове изабрани су: владика темишварски д-р Георгије Летић; свећеник инђијски Радослав Марковић; народни заступник и велики посједник из Осијека Шандор Поповић; народник заступник и велики посједник из Старе Пазове Никола Петровић и мјерник из Српског Итебеја Младен Пилић. У Митроиолијски Црквени Савјет изабрани су: Јован Борота, бечејски прота; Павле Драгић, парох из Блиње; Лаза Обреновић, сенатор и велики биљежник града Карловаца; д-р Богдан Стојановић, народни заступник и адвокат из Загреба; д-р Милан Мандић, адвокат из Будимпеште и Миливој Радовић, парох из Кикинде. У Школски Савјет изабрани су: Радивој Врховац, равнатељ српске гимназије у Карловцима; Буде Будисављевић, народни заступник и уредник „Српског Кола" из Загреба; д-р Сава Путник, адвокат из В. Кикинде; Ђока Михајловић, учитељ у Новом Саду; Милан Мандровић, професор српске дјевојачке школе у Панчеву и Глиша Стајић, парох у Мокрину. Како Саборски Одбор рукује иметком народним, то су самосталци гледали да изаберу уњ што више најбогатијих наших људи, јер они јамче својим иметком за народни новац, а уз то су људи, који се разумију у руковање с новцем. За „Српско Коло". Послали су нам претплате за „Српско Коло": Јован Грујић, књиговођа штедионички у Даљу 22 К 40 ф.; Васо Зоричић из Мајара 4 К 28 ф.; Глиша Николић из Кишфалуда 8 К 56 ф.; д-р Ника Игњатовић, адвокат у Сентандрији 7 К 44 ф.; Никола Кукић из Дубрава 10 К; Серафим Винчић из манастира Шишатовца 9 К 30 ф. Свима највећа хвала на заузимању за овај народни лист. Од 1. јулија до краја 1910. године стоји „Српско Коло" само 1 К 60 филира. Молимо све пријатеље просвјећивања српског ратара, да пораде што већма на ширењу овог јединог ратарског листа међу Србима у Аустроугарској монархији. 1 К 60 филира за половицу године могле би дати хиљаде српских ратара и дале би, кад би се наши пријатељи онако људски заузели за то и потражили претплатнике. Скупите их што више и дајте нам прилике, да лист повећамо и уљепшамо и покажемо, како би се лијепо могао уређивати један ратарски лист.