Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

„Ђе ги дође, да погинеш лудо „У Косову у војсци царевој!" Виђе бане, познаде дервиша, Од ђогата коња одсједаше, Пак загрли стариша дервиша: „Богом брате! старишу дервишу! „На поклон ти моје дуговање! „Ја не тражим, брате, ни динара, „Ни ја тражим твоје дуговање, „Но ја тражим силна Влах-Алију, „Који ми је дворе растурио, „Који ми је љубу заробио, „Кажи мене, старишу дервишу, „Кажи мене тога душманина! „Братимим те и јоште једанпут, „Немој мене војсци проказати „Да ме војска турска не опколи!" (Наставиће се.)

Из народа, Блињски Кут. Ратар Милош Пешкир пише нам и тужи се, како је њихов стари свештеник Павао Пајић код избора изборника за српски народно-црквени сабор ружно се понашао. Правио је свакојака насиља, да протури своју листину у парохији брђанској. То му је и пошло за руком. Али ипак од тих „његових" 12 бирача отишло је њих 6 на избор у Петрињу и гласало за д-ра Душана Пелеша, а 6 их остаде код куће. А отишли би сви, да није било велике кише. Парох Пајић им је пријетио и на сваку руку заустављао их, да не иду на избор. Стари парох је ужасно грдио с. с. с. и њене вође. Па најзад је дирнуо и у Српску земљорадничку задругу, да продаје душе, да јој посао није у реду итд. Зато с правом пише наш дописник Милош Пешкир ово: „Сада вас ја позивам, да ми изнесете све неуредности у задрузи, мени би то баш требало као предсједнику надзорног одбора. Па питам вас, зашто нисте приступили као члан Срп. зем. задрузи, па нас повели правим путом. Јер право каже пословица: Што каниш казати ином, покажи својим чином. А ви још одговарате поштене људе од задруге. Зар тако шири један свештеник српске установе? Зар је то радикалски програм?" Занимљиво је, како овај ратар у том свом опширном допису, који неможемо сав штампати, јер нам је мален лист, вели, зашто неће они Да буду радикали. Он каже: „Г. парох се посвадио са својим најбољим пријатељима зато само, што нећемо у коло, које убице воде, то јест, нећемо да будемо радикали, не ћемо да нас поштени свијет упише У једно друштво са Чанком, Ердељаном и другима." Ми би препоручили својим пријатељима ратарима, да се много не осврћу на ријечи старог свог пароха. Нека он говори и грди колико хоће, а ви радите само добро и своје и српске послове: Пазите на своју срп. земљ. задругу као на око у глави, гледајте да што напредније научите земљу радити, читајте и учите све што је добро, будите сложни у сваком српском послу. Кад стари види, да се нико не осврће на његове ријечи, он ће престати говорити и забавиће се својим послом. Ако не будете овако радили, позавађаћете се на ножеве, почећете једни друге тужакати и злу неће бити краја. Избор жупанијског скупштинара у Војнићу, На 19. о. мј. обављен је избор жуп. скупштинара на мјесто Петра Петровића, ког су брисали, чим је ради велеиздаје био затворен. Извршни одбор с. с. с. истакао је опет Петра Петровића као кандидата, да му тим даде задовољштину за неправедно брисање, да јавност и извјесни кругови сазнаду како народ нашег котара суди о „велеиздајницима", и напокон, да окуша снагу и искреност политичких странака нашег котара, особито оних, који су пред нама увијек осуђивали Рауха и његове савезнике франковце. Па шта смо видјели? Премда је био радни дан, на избор је дошло 143 изборника. Толико их не бијаше никада код избора жуп. скупштинара у Војнићу. За Петровића је гласовало 109, а за франковца Штефанца 34. Дакле, Петровић је изабран са већином од 75 гласова. Сад да видимо како је ко гласовао: За франковца Штефанца гласовали су укратко сви франковци: Лојзек Хинтерхобер и његов пристав Андрија Племић и остала братија истога кова. Онда сви присташе сељачке странке, па наши драги „коалирци", учитељи Луј° Тушкан, Мато Босиљевац и Иван Јунг. У ове се угледаше и вајни Срби ратари Сава Винић из Бариловића и Никола Михајловић из Перјасице, те и они дадоше свој глас франковцу, и тако ступише у коло српских издајица Настића, Турајлића, Машале, Раданчевића, Бусића. За Петровића су гласовали сви Срби, а од Хрвата један једини Сабљарић Марко кбр. 13./30. ратар из Церовца. Овом брату сељаку служи то на част и Срби ће му знати то сваком згодом уважити и признати, ал' неће заборавити ни Луји Тушкану и Мати Босиљевцу вратити мило за драго. Зар у војнићком котару, осим Марка Сабљарића нема ни једног Хрвата који није франковац? Срамота! Још је већа брука и срамота, што је, како кажу, поджупан Малвић рекао Лајзеку да по што