Српско коло

С?Р' 4 -

СРПСКО коло

Год. VIII.

На глави му маха стамболија, 1 ) Бије ногом десном и лијевом. Кад то виђе Страхинићу бане, Прохесапи и умом промисли, Баш је чадор силна Влах-Алије, Те ђогина коња пригоњаше, Копље јунак скиде са рамена, Те чадору врата отворио, А да види, ко је под чадором; Не бијаше силан Влах-Алија, Но бијаше један стари дервиш, Бијела му прошла појас брада, Шњиме нема нитко под чадором, Бекрија је тај несретни дервиш, Пије Турчин вино кандијером, Но сам лије, но сам чашу пије, Крвав дервиш бјеше до очију; Кад га виђе Страхинићу бане, Те му селам турски називаше, Пијан дервиш оком разгледаше, Па му мучну ријеч проговара: „Да си здраво! дели Страхин-бане, „Од малене Бањске крај Косова." Плану бане, препаде се љуто, Те дервишу турски одговара: „Бре! дервишу, несретна ти мајка! „Рашта пијеш? рашта се опијаш? „Те у пићу грдно проговараш „И Турчина зовеш каурином. „Шта помињеш некакога бана? „Ово није Страхинићу бане, „Но ја јесам цареви делија, „Једеци се царски покидаше, „У ордију турску побјегоше, „Све делије хитро потрчаше, „Да једеке цару пофатамо; „Ако кажем цару, ја везиру, „Коју су ми ријеч бесједио, „Хоћеш, стари, јада допанути." Грохотом се дервиш осмјенуо: „Ти делијо, Страхинићу бане! „Знаш ли, бане, не знали те јади! „Да сам саде на Голеч-планини, „Да те видим у царевој војсци, „Познао бих тебе и ђогина, „И твојега хрта Карамана, „Кога волеш, него добра ђога. „Знаш ли, бане, од малене Банске! „Познајем ти чело како ти је, „И под челом очи обадвије, „И познајем оба мрка брка. „Знаш ли, бане, незнало те чудо! „Кад западох ропства у вијеку, „Пандури ме твоји ухитише „У Сухари врху на планини, „У руке ме твоје додадоше,

Отамболска (велика) зобница.

„Ти ме баци на дно од тамнице, „Те робовах и тамницу трпљех „И зачаљах за девет година, „Девет прође, а стиже десета, „А тебе се, бане, ражалило, „Те ти зовну Рада тамничара, „Твој тамничар на тамничка врата, „Изведе ме к тебе у авлију. „Знаш ли, бане? знаш ли Страхинићу? „Кад запита и мене упита: „„Ропче моје, змијо од Турака! ж „Ђе пропаде у тамници мојој! „„Мож' ли с', робе, јунак откупити."" „Ти ме питаш, ја право казујем: „„Могао бих живот откупити! „„Тек да ми се двора доватити, „„Очевине и пак постојбине; „„Имао сам нешто мало блага, „„Млоге лаве и млоге тимаре, „„Могао бих откуп саставити; ,,„Ал' ми, бане, вјеровати нећеш, „„Да ме пустиш двору бијеломе: „„Тврда ћу ти јамца оставити, „„Тврда јамца, Бога истинога, „„Другог јамца Божу вјеру тврду, „„Како ћу ти откуп донијети."" „И ти, бане, повјерова мене, „И пушти ме двору бијеломе, „Очевини и тој постојбини; „А кад дођох грдној постојбини, „Тамо су ме јади забушили: „У дворове, постојбину моју, „У дворове куга ударила, „Поморила и мушко и женско, „На оџаку нико не остао, „Но ти моји двори пропанули, „Пропанули, па су оианули, „Из дувара зовке проникнуле, „Што су били лави и тимари, „Појагмили Турци на миразе; „Кад ја виђех дворе затворене: „Неста блага, неста пријатеља; „Нешто мислих, па на једно смислих: „Мезилских се ја дофатих коња, „Те отидох граду Једренету, „Одох к цару и одох к везиру, „Виђе везир, па доказа цару, „Ја какав сам јунак од мегдана; „Ођене ме цареви везире, „Ођеде ме и чадор ми даде; „Цар ми даде од мегдана вранца, „И даде ми свијетло оружје; „Потписа ме цареви везире, „Да сам војник цару до вијека. „А ти, бане, данас к мене дође, „Да ти узмеш твоје дуговање, „А ја, бане, ни динара немам. „Страхинићу, јада допануо!