Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

то јуначан народ, да му није било равна. Очврсли на хладном сјеверу, у свакој невољи живјећи, научени из малена да се боре с морским валима и бурама, постали су то први јунаци. На маленим својим бродовима јурили су они тада по морима цијеле Европе или као пљачкаши, или као трговци. Освојили су били и многе земље по свима странама Европе. Овим Норманима била је Русија сусјед. Они су трговали по њој, а на својим малим бродовима спуштали су се кроз руску ријеку Неву, Волхов и Дњепар у Црно Море, па преко њега у Цариград, у тадање грчко царство. У свима руским градовима на том воденом путу имали су они своје трговачке насеобине, војнички уређене и оборужане. Године 862. приграби Норман Рурик у великом трговачком граду Великом Новгороду сву власт себи и прогласи се за кнеза. Одатле је стао ширити своју власт даље. Његове војводе Асколд и Дир освојише и Кијев, мајку руских градова. Рурик се настани у Кијеву и одабере га за пријестоницу своју. Тако туђинци утемељише руску државу. У старој једној руској књизи стоји записано, да су Руси сами замолили Нормане, да им владају. Овако тамо пише: „Племена, која су живјела на равницама садање Русије, кињена међусобним -задјевицама и насртајима скиталачких племена, одлучила су се, да пошаљу за море посланике и да изаберу владара између Варјага...." „Земља наша је богата житом и велика, али нема у њој реда. Дођите да нам владате и господарите" — тако су посланици рекли Рурику, молећи га да дође и постане њихов кнез. А Рурик је ту молбу услишао. Али већ у другом трећем кољену ови Нормани примили су језик и обичаје руског народа, претопили се. Насљедници Рурикови Олег, па Игор утврдили су посве своју кнежевску власт и раширили је и на друга племена руска. Русију су јуначки бранили од скиталачког племена Печенега, који су без прекида на лаким коњима проваљивали из садање јужне Русије у њихову државу, да робе и пале. У њихово доба Руси су у велико трговали са грчком царевином и многи руски трговци становали су у Цариграду. Олег и Игор склапали су и трговачке уговоре с грчким царевима. Ти су се уговори сачували записани све до сад. Руси примају хришЋанску вјеру. Већ у почетку десетог вијека стало се међу Русима ширити хришћанство. Јер Руси су по грговачким пословима одлазили у Грчку, а Грци У Русију. Тако су се Руси упознали са хришнством. И што даље, било је у Русији све

више Руса хришћана. Око половице десетог вијека био је у Кијеву већ руски храм св. Илије. Године 957. оде у Цариград сама руска кнегиња Олга, удовица Игорева, а мати тадањег руског кнеза Свјатослава. Руску кнегињу дочекаше Грци најсвечаније. Ту је Олга примила хришћанску вјеру, а кумовао јој је грчки цар. Грци су на сваки начин настојали, да се Руси покрсте, јер су их се бојали. За Олега и Игора опколила је била руска војска двапут Цариград, а опустошила сву околицу. А и Олгин син Свјатослав наваљивао је на грчко царство. Кад се Олга вратила у Русију, стало се хришћанство још већма ширити. Но њезин син Свј^тослав велики јунак и ратник, волио је стару словенску вјеру и никако није хтио примити хришћанства, а нарочито од Грка, јер је Грке мрзио и непрестано ратовао с њима. Али свеједно зато он није прогонио Хришћана. Пустио их је да живе у миру и слободно шире и проповиједају своју вјеру. За унука Олгина Владимира примише готово сви Руси хришћанство. Године 988. покрстише се Руси у Кијеву. Сви Кијевљани ушли С У У ријеку Дњепар, раздијелили се у рпе, свакој рпи дали су свећеници хришћански једно име, да се крштење брже сврши. Кип бога Перуна буде бачен у воду Дњепар. Кнеза Владимира прогласила је православна црква за светитеља, а народ га је опјевао у многим народним пјесмама. б.

Бановић Страхиња. (Наставак). Оде бане на коњу ђогину, Те пријеђе поља и планине, Ја кад дође у поље Косово, Кад сагледа по Косову силу, Ал' се бане мало препануо, Па помену Бога истинога, У ордију турску угазио. Иде бане по пољу Косову, Иде бане на четири стране, Тражи бане силна Влах-Алију, Ал' не може бане да га нађе; Спушти с' бане ка води Ситници На јеДно је чудо нагазио: На обали до воде Ситнице Један зелен ту бијаше чадор, Широк чадор поље притиснуо, На чадору од злата јабука, Она сија, како јарко сунце, Пред чадором побијено копље, А за копље вранац коњиц свезан,

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.