Српско коло

Год. /III.

СРПСКО коло

Стр, ?.

претплатнике „Српског Кола", нека то рекну својим одборницима и јаве нам, јесу ли њихови одборници учинили своју српску дужност. Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљане ђаке од — 12 до 15 година, — на изучавање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских доброт. задруга.

К. Д. из Госпића у име Видовданског Дара као претплату за двојицу сељака 3 К 20 ф.. Свима највећа хвала. Стогодишњица новосадске гимназије. 23. јунија прослављено је у Новом Саду 100 година, како је новосадски трговац Сава Вуковић, родом Херцеговац из Мостара, основао српску гимназију у Новом Саду. За 100 година уписало се у ову српску гимназију 18.000 ученика. Од године 1865. па досад свршило је матуру (испит зрелости који се полаже у осмом разреду) 920 ученика. Од тих је отишло њих 317 да уче права, 223 да уче за попове, 175 за лијечнике и апотекаре, 82 за професоре, 42 за инџинире, 21 за економе; 15 да уче трговачке науке, 3 војничке, 4 за умјетнике (сликаре и кипаре), 15 их је отишло у управне чиновнике, 14 у разна занимања а за 9 не зна се куд су приспјели. На ову светковину дошло је Срба са свију страна. И у име владе угарске били су на прослави њени изасланици. Желимо овој српској школи да и у будуће цвета и напредује. Народно-црквени сабор српски у Карловцима одгођен је у сриједу 29. јунија до јесени. Сабор је изабрао нове власти, претресао прорачун, проучио рад бившег Саборског Одбора што се тиче руковања народним иметком, ријешио многе управне ствари, донио закон о оснивању гимназије у Кореници и о промјени неких установа изборног закона. На јесен ће се сабор састати, да донесе многе законе и уредбе. Дотле ће нови Саборски Одбор спремити потребну грађу за то. Босански Сабор ради. Све су се странке сложиле у том, да се за Босну траже веће слободе и да се сабору даде шире право у руковању судбином земље. Угарски сабор је отворен и отпочео рад. Делегати из Хрватске имаће за задаћу, да израде укидање жељезничке прагматике, којом је узакоњен на нашим жељезницама мађарски језик. Послије тога они ће у првом реду морати гледати да се укину све повреде уговора, тако зване нагодбе, коју је 1868. склопила Угарска са Хрватском и коју су Мађари безброј пута погазили. Пође ли то нашим делегатима за руком, онда ће њихова имена бити златним словима уписана у нашу хисторију, а спомињаће наши млађи са диком и нас, који смо своје делегате подупирали у том. За Ћирилицу. Сваки Србин опћински одборник (вијећник) дужан је, да у првој сједници опћинског одбора предложи, да се у опћинско уредовање уведе ћирилица. Молимо све

Или-Куч, Чувени црногорски војвода Марко Миљанов описао нам је лијепо овога човјека, о којему мислим да вам пишем. Или-Куч је рођен у племену Кучима у Црној Гори. Право му је име Илија, а Арнаути, с којима је он непрестано ратовао, прозвали су га Или-Куч. Наша историја пуна је најдивнијих примјера витештва, ту су Краљевић и Обилић, Југовићи и Бановић-Страхиња, Љутица и Реља од Пазара, ту су Јанковић Стојан, Сењанин Тадија и други котарски ајдуци, ту је сиједи старина Новак и срчани дијете Грујица, ту су борци из доба ослобођења Србије: ХајдукВељко, Чарапић Васа, велики вожд Кара-Ђорђе, Бирчанин Илија и стотине других витезова и соколова, који доказују, да ни један народ на свијету не може рећи да је храбрији од нашег народа. Па ће вам можда бити чудновато, што вам ја пишем о Или-Кучу, који је познат само у једном дијелу нашег народа, код толиких витезова, који су чувени и ван граница нашег народа. Али овај је човјек тако неке особите природе био, да ће, надам се, занимати читаоце „Срп. Кола", да их упознам с њим. Ја вам нећу описивати читав живот његов већ само оне згоде из његовог живота, које чине, да му се морамо дивити. Или-Куч је рођен у сиромашној сељачкој породици у Кривом-Долу у Кучима. До 18. године је чувао козе, али не своје, јер их није ни имао, већ туђе. Кад му је било око 19 година чује он, да су Турци поубијали неке Куче, који су ишли у Гусиње по брашно. То је на њега тако дјеловало, да је одмах оставио козе, узо пушку и пошао у хајдуке. Од тога времена па све до своје 50. године, кад га је војвода Марко Миљанов позвао к себи — живио је он по Босни, Старој Србији и Маћедонији убијајући Турке-зулумћаре, који су нападали наш народ. Кад је већ ослабио и остарио позвао га је војвода Марко к себи да живи у његовшЈО&ц. (- #§Л?'^§|? ; ч \т\