Српско коло

Стр 6.

СРПСКО

К0Ј1О

Год. VIII.

Упитао сам једног ратара, би ли имао жељу на претплату. Тај ме одбија, да „нема времена за читање;" један ми је рекао да воли дволитру вина, него „С. К."; један ми рече, да „откад изађе сељаку новина, отад неста роднијех година и да су све већи порези на пециво ракије" итд. А један, коме ћу име изнијети, П. Т., Србин је, млад, наочит кршан човјек, али га жалим, ђе још ништа осјетио није; тај нам додија, вичући „откад сељак чита политику, од тада нам све горе пође." Не замјерам му пуно зато. Могуће сам и ја тако мислио, док нијесам био претплатник. И ни он неће бити тако глупав. Оваким је једини лијек само „Српско Коло". Шаљем вам 3 К 20 ф. за један примјерак „С. К." Атрес на првој страни потписани. Сад вам уједно јављам, да смо лањске године имали Рауха и гусјену, а, фала Богу, ове смо године без иједног. Раух је рушио Србе и касе новчане, а гусјена посушила шљиве и тровала народ и марву. Ове ћемо године бити нешто сретни, јер ко није осјећао за Рауха, осјећао је за гусјеницу, кад му се прими тела, чешао се по мјесец дана, говорећи: „Отрова ме Раухова гусјена." Сад вас из чистог срца поздрављам. Не клоните духом, а и ми, ако будемо људи, нећемо заборавити, ко нам је пријатељ, нас тежака. Ваш до хладног гроба остајем захвалан Андрија Војводић, претплатник „С. К." и пословођа „Српске з. з. у Србу". О овом паметном и лијепом писму проговорићемо коју у другом броју.

0з народа, Из Мирковаца (код Винковаца) пише нам ратар Лазар Стојаковић, да ће код њих бити довршено зидање нове капеле на водици ускоро. Они се надају, да ће се на св. Пантелију, дне 27. јулија ове године (по старом календару) капела и осветити и у њој одслужити прва литургија. Он нам пише ово, да и други људи знаду за ово и дођу на освећење, ако зажеле. Из Стелтона у Америци пише нам један Србин радник писмо, у ком грди оне, који су ометали и одуговлачили рад сабора загребачког, а то су Франковци. Каже у свом писму и ово: „Воде у сабору мржње личне један према другом и протестирају неки за Настића, неки за бана Рауха, што је смотао гусле у торбу, па не пјева даље. А зашто господа посланици на главнијим сједницама не пораде сви заједно за свој народ на темељу пословника, који строго

забрањује говор, који не спада на дневни ро™ Ако се тамо служе с пословником, не ће бити толике бруке, да се по два три пута на дан разваљују сједнице. Ту се онда ништа не ради, дани пролазе ни у што, а троше се сиротињски новци." Каже даље сасвим паметно, да они који управљају државом морају са своје стране учинити што могу, да овдје буде народу боље, па народ неће ићи у Америку, па вели: „Сиротиња бјежи у Америку, јер није кадра да опстоји томо код куће. Кад дође овамо, страх ју је, да се враћа у домовину. Нијесте ме добили тамо, док год се тако ради тамо, да народ пропада. Нека се окрене боље и на лакше, па ће мо сви доћи." НеЋе Ћирилице. Из Трпиње пише нам пријатељ, да је тамо опћински одбор закључио, да се опет у опћини уредује ћирилицом, како је било и пре Рауха. Предлог је пред опћинско заступство изнео свесни Србин ратар Милорад Трошић. Наш дописник тужи се на једног имућног Србина опћинског већника, који није хтео доћи у седницу, кад се о том расправљало, бојећи се ваљда за своју дозволу точења. Тако исто није за Рауха као предсједник школског одбора хтео послати брзојава на краља, да се у школе опет уведе ћирилица. Ми са своје стране кажемо, да је срамота за нас све, што још има оваких Срба, који се ни сад не смеју заузети за своју светињу, српску ћирилицу, кад су на влади људи, који ћирилице не прогоне. Шта би овакви радили, да су на влади- франковци? А срамота је и за српско село Трпињу, што овакве бира за опћинске већнике. Ми и опет позивамо све Србе опћинске већнике, нека предлажу одмах у својим опћинским већима, да се опет у опћини њиховој уредује ћирилицом. А свесним Србима већницима у Трпињи, нарочито Милораду Трошићу хвала.

Шта се збива у нас и у свијету, Пријатељи „Српског Кола". Послали су нам за „Српско Коло": Душан Кушевић из Пожеге 2 К; Милан Богдановић, учитељ из Крушедола 5 К; Српска штедионица из Петриње 64 К; Милош М. Здјелар, учитељ у Полоју 40 К 58 ф.; Душан Богић, парох из Субоцке 1 К 60 ф.; Душан Симић из Краљевчана 3 К 60 ф.; Петар Рашета, парох из Крбавице 20 К 80 ф.; Душан Алексић из Баваништа 3 К 60 ф.; Михајло Богдановић из Штилтона у Америци 29 К 83 ф.;