Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

зованих фабрика, посједа, трговина вукли милионе годишње, дотле је огољели народ шпањолски гладовао и све већма западао у зло. Већ је додијало и побожном шпањолском народу, те је изабрао протипоповске посланике у сабор, а краљ морао између њих саставити владу, која хоће да одузме све погодности поповима и да распусти многа њихова друштва, а манастире многе да затвори. Вбог тога су католички попови дигли грају до неба, прискочио им у помоћ и папа. Али им не помаже ништа. Мораће се одрећи масних залогаја. Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљане ђаке од — 12 до 15 година, —- на изучавање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских доброт. задруга.

Народно здравље. Грозница. Пошто ниједан од нас не живи онако како треба и не чува своје здравље, то је скоро сваки патио од неке врсте грознице. Зато је грозница свакоме добро позната. Али и поред тога, нико је не лечи како треба, нити се чува, да грозницу не добије. Грозница обично долази са слабијим или јачим дрхтањем, а често само са незнатном језом, после чега наступа ватра, која траје, према врсти грознице, дуже или краће време. Та ватра престаје поступно без знојења или нагло са обилатим знојењем као код наступне грознице. Има више врста грознице, од којих је једна — настуина — барска гровница, засебна болест. Све остале врсте грознице јављају се као предзнаци и последице многих болести. 1. Грозница се јавља као претеча скоро свих заразних болести. То је први знак и најважнија опомена, да ћемо да оболимо од неке тешке болести. Запалење плућа, реуматизам, јаки крајници и неке друге болести почињу са грозницом. 2. Кад се желудац претовари храном и пићем, тада наступа стомачна гроаница, где се обично јавља још бљување или пролив. Затвор — не избацивање измета свакодневно проузрокује нарочиту врсту грознице. Гнојење ране на телу: чир, пришт, запалење поткожног ткања кад се запусти и не лечи, производи гнојну гроаницу.

Кад се породиље. не негују као што треба, већ оболе и добију ватру, то се зове иородиљна — бабиња грозница, која је први знак те опасне болести. Код оних, који су слабуњави, бледи, суви, а кашљу, код којих су плућа — бела џигерица оболела, јавља се свако пред вече, а неки пут и чешће, нека потајна, неприметна језа са ватром. То је штајна, јектична гроаница. Кад та грозница наступи код грудоболних, то је најјаснији знак, да болест узима све већи мах. Све те врсте грознице лече се различито према болестима, код којих се јављају. Не узимај ни најмање грозницу за олако, већ се јави одмах лекару. На тај начин могу се спречити многе болести, а и кад наступе, могу да се брзо излече. У противном, ако пропустиш неколико дана мислећи: „то је само грозница, та проћиће еама," онда болест узме већи мах, услед чега тако ослабиш, да ти после и лекар тешко може помоћи. Најчешћа је грозница наступна — барска грозница. То је грозница, која се јавља свакодневно, шта више и двапут дневно; или сваког другог, трећег, четвртог или петог дана, скоро у исто време. А често се и неправилно, једног дана раније, другог дана доцније јавља, а Нарочито код деце. Та грозница почиње са јаком дрхтавицом, затим ватром, која траје 5 до 12 часова и нагло престаје са обилатим знојењем. После те грознице болесник се осећа здрав, само малаксао. Ту наступну, барску грозницу производи нарочита кужна клица, коју преноси једна врста комараца. Та се грозница јавља свуда, а нарочито где има бара, устојане воде, закопине, нечистоте и велике влаге. Ова се грозница најчешће јавља лети, кад се баруштине од топлоте исушују. Само једна таква грозница изнури и ослаби болесника као да је недељу дана лежао. Поред тога, услед честе грознице, и слезина затекне више или мање. Тако затечена слезина, што наш народ зове „далак" ствара велике болове, поремећај варења, па и оболење целог тела. Зато да ти не би слезина јаче затекла, чим приметиш, да си добио такву наступну грозницу, јави се лекару. Ако пак зато немвш могућности, поступи овако: Кад добијеш грозницу, мети облоге који су умочени у хладну воду и исцећени, на груди, леђа и на главу. ОдОзго мети суве облоге. Чим се мокри облози загреју, промени. Тако ради, док се не изнојиш. /' .■ Ш ЦЈ