Српско коло

Стр 6.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

Ових дана дошло је најпослије до тога, да су ове двије државе потписале уговор пријатељски. У том уговору оне се споразумијевају о том, шта је чије у Манџурији, Китају и на обалама Великог или Тихог Оцеана. Уз то се обвезују међусобно, да ће сложно поступати против свакога, ко би умијешао своје прсте у тамошње њихове послове. Енглеска и Француска, пријатељице Јапана и Русије, радују се јако овом уговору, јер ће све четири државе моћи сада заједнички радити у свему, кад је нестало пријепора између Русије и Јапана. А ми Срби, и сви Словени, радујемо се овом, јер, кад је Русија у пријатељству с Јапаном, онда се она не треба бојати, да ће ко на њу ударити с леђа, па ће моћи да буде двапут јача у Европи, овдје, гдје Швабе хоће да униште све нас Словене, браћу руску. Дакле ће Русија сад моћи више учинити за обрану Словена од тлачења швапског.

ОпЋина на углед другима. У сједници опћинског заступства у Метку у Лици закључено је на предлог Дамјана Н. Љубојевића, да се у опћини уредује ћирилицом. Предлог је примљен једногласно. Евала Србима Личанима ! Ваљан школски одбор. У мјесту Утињи котара војнићког закључио је школски одбор, да отпочне уредовати ћирилицом, па је на владу послана молба, да се то допустИ. Да су сви школски одбори као утињски, добро би било. Али, на жалост, нису. Похајдучио се. Ђока Кос^новић из Млинске, котар Гарешница, одметнуо се почетком прољећа у хајдуке. Више пута сукобио се с оружницима, али је вавијек прошао срећно. 22. јуна ^ухваћен је. Оружници га изненада опколе, ране и заробе. Народ је био у великом страху, па је сад свима лакше око срца. Али-бег Фирдуз, од краља именовани предсједник босанског сабора, умро је прошле недјеље, а да није ниједаред могао предсиједати босанском сабору. Али-бег био је увијек добар муслиманин, велики пријатељ православних Срба и у најтежа времена борац за права свог народа и муслиманску вјеру. Слава му! Зло у Лавову. У Галицији живе два Словенска племена, Пољаци и Малоруси. Од памтивијека живјели су у непријатељству великом, па не могу ни сад никако да се сложе. Малоруси траже да се призца равноправност њихова са Пољацима, а ови не пристају на то. Тако између осталог траже Малоруси, да им се даде свеучилиште, као и Пољацима у граду Лавову. Малоруски ђаци који су уписани на пољском свеучилишту у Лавову хтјели су у четвртак прошле недјеље да држе скупштину на свеучилишту, на којој би тражили оснивање малоруског свеучилишта. Пољски ђаци нису то допустили, него су навалили као бјесомучни на Малорусе. Дошло је до крвавог боја, и пуцало се из револвера, те има и мртвих и рањених. Тако ће у нашој држави вјечито бивати, догод се свима народима не даде равноправност. Сваки прави Словен, па и ми Срби, морамо жалити, што је дошло до ове братоубилачке борбе између два словенска племена. Уговор ишеђу Русије и Јапана. Писали смо, како се Јапан отима за пријатељство Русије, и то за;о, јер се нада борби са Сједињеним Сјевероамеричким Државама, па се боји, да не би Русија грунула на њега иза леђа.

Јевреји страдавају у Бугарској. У краљевини Бугарској има много ЈевреЈа. Сви су господа људи, већином трговци. И они тамо, као и сви Јевреји, у трговини нису велики пробирачи, кад се ради о том, да се сгекне новаца. Зато и тамо лажу, мажу, гуле и варају. Трпељиви бугарски народ трпио је и трпио, али најпослије ускипјело је све у њему и он се дигао, да побије све Јевреје. У граду Ћусгендилу чак су бомбе убацили у неколике јеврејске куће. Јевреји се препали, те многи већ побјегоше, а други се спремају на бјегство. Не волимо, да се људи међу собом убијају, не воли то нико. Не убијају ни они бугарски сељаци Јевреје стога, што им је мило убијање, већ што им је душа дошла већ у подгрлац због кајишарења јеврејског. Нека раде поштено, како спада да раде људи, нека не варају, не лажу, не деру кајише с леђа народу, па их нико неће дирати. Ми велимо, да, поред свега тога, убијање није онај прави начин, којим се народ може отрести Јевреја. Једини и прави начин је тај, да не идемо у њихове дућане, него да подупиремо свог трговца, па богме и свог занаџију, лијечника, адвоката, да се држимо ријечи: „Свој своме". Буделитако, Јевреји ће сами одселити откуд су и дошли. . У Шпањолској надошли црни дани за католичке попове. Били су се тамо разбалаћили, као ни у једној земљи под капом небеском. Накупили су богаства на милијарде, а држави отуд ни филира нису плаћали за порезу, народ су заглупљивали, школе приграбили у своје руке, да из малена још људима помраче разум и свијест. Па док су они од својих неопоре-