Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

војском. Јуначки руски кнез Мстислав, прозван храбри, заметне бој прије времена, прије него су стигли на бојиште остали Руси, и то само са својом војском и Половцима. Кад су облаци стријела татарских сасули се на Русе и Половце, стану Половци бјежати и поремете и бојне редове остале руске војске, која је била заостала. И Руси и Половци буду страшно потучени. Све заробљене руске кнежеве Татари повежу, оборе на земљу, по њима простру даске и сједну на даске, да прославе пијанком и гозбом побједу. Татарске чете разиђу се да робе и пале. И руски љетописци — калуђери, људи који су записивали све што се које године (љета) догађало, па по том и зна^о шта се у прошлости руској збивало, причају страхоте о том. Један каже на крају описаних страхота: „Сунце је зашло над свом земљом руском и живи су завидјели мртвима". Али Татари не остадоше у Русији. Они се повратише исте годике у Азију. Али године 1237. провале са још страшнијом силом, са по милиона коњаника у Русију. Предводио их је унук Темучинов Батиј, ком је Темучин на самрти оставио у насљедство руске земље. Руси нису ни слутили, да ће опет Татари провалити у Русију. Они су држали, да су Татари 1224. отишли у неповрат у Азију. Зато су Руси били неприправни и Татари освајајући редом кнежевину по кнежевину, град по град, покорише трајно сву Русију. Свака кнежевина бранила се сама за се, сваки град тако исто. Али бранише се тако јуначки, тако храбро, да се немају Руси због чега стидјети своје пропасти. Рјазањ, Москва, Кијев, Владимир, Суздаљ, Козељск и други градови руски бранише се до задње капи крви, бише порушени до задњег камена, а становници им сви листом погубљени или продани у ропство. У граду Козељску текла је крв потоком и у потоку крви удавио се малодобни кнез тога града Василије. Татари су тако дивљачки убијали, да је у Русији од сваких 100 душа остало само 10 живих и непроданих у ропство. Један путник, Плано-Карпини, путовао је пет година иза тога Русијом, па ево шта је записао : „Кад смо пролазили руском земљом, видјели смо безбројно мноштво лубања и костију људских по степи (степа зове се неирегледна раван обрасла високом травом). Кијев је прије био велик и многољудан град, а данас тешко да има у њему 200 домова". Како је тек морало то изгледати прије пет година, у часу, кад су Татари харали, палили и убијали по Русији. Овај пут Татари се не вратише у Азију. Батиј оде у степе јужне Русије, тамо код утока

големе ријеке Волге у Каспијско море и ту оснује своју пријестоницу „Златну Орду", а Руси постадоше татарски робови, сви, од кнеза па до обичног радника. То је било руско Косово. б.

На студенду. — Из „Сељанчица" Студен камен на студенцу, Где девојке платно беле, Под каменом студен извор, Где девојке воду ваде. Све девојке на студенцу, само нема беле Раде, Јутрос Рада чобаница, Отиде ми на ливаде. Наврати се на студенац Ђаволаста момчадија Па заводе ситно оро, Па заведох оро и ја. Свако момче цуру има, Ја без тебе међу њима, Јао Радо, бела Радо, Студено ми међу њима. „Развитак". Милорад М. Петровић.

Туци, туци, туци, Лиј и зној и крв; С чекићем у руци Пати се и вуци По праху ко црв.

Но кад у то стиште Зулум народ мој, Чух шта земља иште Оставих огњиште И поздравих бој...

Некада сам био Па сад туци, туци, Глава селу свом, Лиј и зној и крв; И господ је лио С чекићем у руци Свој благослов цио По праху се вуци, На сељачки дом. За народ ко црв!... „Развитак". А. ИГаптић.

Шта се збива у нас и у свијету. За „Српско Коло" послали су нам: Душан Савић из Разбоја у Босни 6 К 40 ф.; Драгица Ђукић учитељица из Угриноваца 6 К 40 ф.; Теодор Јакшић из Примишља 28 К 90 ф.; Милан пл. Новић из Новог Сада 20 К; Петар Стојнић, учитељ из В. Грђевца 31 К; из сватова Стеве Ромчевића и Даринке Добровића 9 К 60 ф.; Управа минастира Бешенова 9 К 60 ф.; д-р Перо Белобрк из Беловара, адвокат и народни заступник 80 К као погодишњу претплату за 50 претплатника; Данило Гламочлија, равн. учитељ из Грка 22 К 40 ф.