Српско коло

Стр 6.

Год. VIII.

То је, видите, први почетак. А на томе неће за јамачно остати. Повешће се и друга села за Петровосељанима банатским. Тако је било и у Русији. И руски народ страда много од пијанства. Пред неколико година замолила су нека села сама власти, да сасвим, не само о свецима, затворе крчме код њих. Сад већ сваке године по која стотина села у Русији моли власт, или да посве затвори крчме или барем о свецима. За неко вријеме биће и у нас поуздано више села, која ће се угледати на Петрово село. Читав наш народ почеће увиђати, да је већини зла, што нас таре, кривица у нама самима, а не у неком другом. И народ ће лочети да лијечи те узроке злу. Јер то и највећи луђак може разумјети, да ми лакше можемо уклонити узроке злу, који у нама леже. У нашој су власти, па можемо. А ако је узрок злу у власти другога, онда је већ тежи посао. Па кад ми смањимо или укинемо порезе, којима сами себе теретимо, бићемо јачи, да смањимо и порезе државне. То је за све нас јасна ствар. Дакле, дај Боже, да Петровосељани не остану дуго сами у укидању најтежег пореза: пијанства. А.

Чим се пожње жито, стрњику ваља преорати. И наши пољопривредници почињу поједине своје послове боље и разумније радити. Али опет још не ураде све кад треба и како треба. А ми бисмо желели, да оНи сваки свој посао и на време ураде и како ваља ураде, те да од свога рада имају што веће користи. Врло је мало наших пољопривредника, који знају, да стрњику ваља одмах заорати, чим се пожњело жито. Зато им ево на овоме месту ми то кажемо. Па хоћемо да им објгснимо и зашто овај посао ваља тако брзо извршити. Све док је жито непожњевено, земља је на њиви влажна. Само жито не да, да се земља сасвим исуши. Зато се земља и може одмах орати, чим се жито пожње. Ако се не би одмах орало, земља би се одмах исушила, и после бисмо морали чекати на кишу, па тек да можемо угарити. А ми знамо, како су у нас лети, нарочито после жетве, кише ретке. Зато дакле ваља одмах орати, чим сложимо снопље у крстине. А рано заоравање стрњике врло је потребно и корисно. У житу је увек пуно кукоља и другога корова. Семе од тога коровљака остаје на њиви и с јесени кад посејемо жито, изнићи ће заједно са житом. А ако овако рано заоремо стрњику, оно ће, имајући влаге и топлоте, брзо проклијати

и изнићи, али до јесени неће сазрети, и кад с јесени преоремо њиву, уништићемо коров. А овај зелени коров с јесени послужиће као ваљан гној за земљу. Кад одмах после жетве заоремо стрњику, помоћи ћемо, да и жилице и стабљика од већ пожњевеног жита брзо иструну и наћубреземљу. Сем тога, овако рано заорана стрњика много се лакше и лепше с јесени уради, но кад бисмо оставили стрњику непоорану. Кад овако на време заоравамо стрњику, не морамо нлуг пуштати дубоко. ^н. н."

На углед онима којима је Бог дао! Увиђајући, колико је корисно по сваки народ, ако је на привредном пољу јак и напредан, и уверен опет, с друге стране, да народ привредно заостао не може нити на просветном, нити на друштвеном иољу напредовати, него да мора доћи у подређеност привредно јачега суседа, даровао је недавно госпрд. Евгеније Думча велепоседник из Св. Андрије друштву Привреднику К 10.000, упутивши истом друштву писмо овога садржаја: „Српском Привредном Друштву Привредник у Загребу. Част ми је јавити Вам, да сам Вам послао кроз филијалу Српске Банке у готовом новцу К 10.000, словом десет хиљада круна. Ова готовина је од данашњег дана власништво Ваше и има се водити као Фонд Евгена и Петронеле Думча из Сентандрије.

Евгеније и Петронела Думча из Св. Андрије. Добротвори Српске Прлвредне Омладнне. Нека се приход тога фонда употребљава на свагдање најпрече потребе, али увек само у сврхе придизања српског православног привредног подмлатка, који је дужан — после своје праксе — у српске крајеве вратити се, у српским крајевима своје самосталне радње отворити и са православном Српкињом оженити се. Према данашњима правилима друштва Привредника имаду на главне скупштине приступ и активно и пасивно право избора т. ј. и на управу утецаја само православни Срби чланови