Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО 1СОЛО

Хтр. 7.

друштва, који су самостални и најмање 30 година живота прешли. Исте одредбе имаду да важе и за овај Фонд за вечита времена. За случај, ако друштво; Привредник ма којим начином престане, онда има да пређе ућрава овог Фонда на Савез Српских Земљорадничких Задруга, који је сад у Загребу, а кад би тај Савез престао, онда прелази управа овог Фонда на управу Српских Народних Црквених Фондова у Ср. Карловцима. Све остало препуштам свагдашњима управницима овога Фонда, да према свагдашњим приликама располажу, па из свега срца желим, да Вам буде сретан рад. Са изразом особитог поштовања остајем Св. Андрија (код Будима), 4. августа 1909. Вама вазда одани Евген Думча." И тако је ето за вечита времена ударен темељ: Фонду Евгена и Петронеле Думча из Сентандрије, а осим тога помажу ове две родол>убиве српске душе друштво Привредник и својим сталним годишњим приносима, па су у то име до 1910. године још преко 2700 К приложили, који приноси се на свагдање текуће трошкове употребљавају. Подигли и помогли су и помажу они богме и српске школе и цркве у српским ме.стима код Будима, а чине свега века свога добра дела. Зато их је добри Господ лепо и поживио, па ће их још дуго, дуго уздржати, на дику народа српскога, кога они тако топло љубе.

Шта се збива у нас и у свијвту, Српски сватови за „Српско Коло". У сватовим1 Стевана Јелаче, књижара у Карловцу и Десанке Дубајићеве, кћерке покојног честитог трговца карловачког Николе Дубајића, скупише за „Српско Ј{оло" сватови између себе 51 К 24 филира. Свако по нешто и скупила се ево у маленим сватовима овако лијепа свота за потпору овом јефтином једином ратарском листу нашем. Живјели младенци и родољубиви сватови! Јаворањска буна Јуче је отпочела у Печрињи пред судбеним столом расправа против 13 Срба из парохије Јаворањ ради тобожње буне. Ми смо писали о овој ствари. На св. Петку 1909. за владе Раухове наредио је престојник Ћордашић, да се скине застава са српске цркве у Јаворњу. Тај дан је ту била црквена слава. Слегао се ту силан народ. Заставе су биле цијели дан на цркви, а господа тек пред вече, кад је највише угријаних људи, хтједоше да скину заставу. Прохтјело им се да народ изазову на зло, да се пролије крв. Али народ се није дао изазвати, него је тражио писмени на-

лог и рекао, да ће само преко њега мртва по заставе, ако нема налога писменог. Они неће наваљивати на оружнике, али неће ни узмаћи са својих мјеста. Нека их убијају. Тако није дошло до скидања заставе. Због тога је оптужено 13 ратара ради устанка: Михајло Арбутина, Никола Стрињака, Јаков Секулић, Миле Орловић, Драган Јовашевић, Јово Ђермановић, Драгутин Кладар, Томо Буквић, Милутин Вранешевић, Дамјан Јаић, Стојан Шушњар; затим свршени филозоф Милан Грчић, трговац Адам Дурман; а трговац Мојо Зубер ради преступка против јавног мира и реда. 0 расправи и осуди ми ћемо обавијестити своје читаоце. Личка жељезница. Како новине јављају, рада би угарска влада да не прави жељезнице кроз Лику од Огулина на Книн у Далмацију, него да се прави кроз Босну, долином ријеке Уне, од Новог до Книна, Наши делегати учиниће све, да се жељезница прави кроз Лику, да се сиромашна Лика не остави без педља жељезнице и не расели. Мађари се изговарају, да они немају од те жељезнице никакве користи и да се нећб исплатити, јер ће страшно много стати њено грађење. Али шта се то тиче нас. И ми придоносимо за грађење којекаквих скупих жељезница по пространој Угарској, а немамо од њих никакве користи. Не морају ни Мађари од свега баш вући корист. Словенски састанак (конгрес) у Софији. 4. о. мј. отворен је у Софији у Бугарској девети конгрес словенских новинара. У то вријеме састали су се сви словенски Соколови на слет у Софију и словенски лијечници и пчелари. Од неког доба уобичајило се, да се састају Словени сваке године на разним састанцима и расправљају на њима о својим заједничким пословима. Сваке године се састанци држе у другом словенском народу. И Срби су заступљени на софијском састанку у лијепом броју.

Пријатељу у Миклеушкој. Ако је он пристао на нагоду код кот. области и потписао записник о нагодби, онда он не може више одустати од ње. Ако нема нагоде, онда се у бившој Крајини дијели задружни иметак по броју чЛанова задружних (душа) колико их је било у оном часу, кад је диоба затраЖеиа; а у провинцијалу (паорији) по броју лоза (грана) задружнИх. Да вам то покажем на примјеру једном: Један брат има жену и 5 дјеце; други жену и двоје дјеце. Ако нема нагоде, онда ће у Крајини добити први брат 7 дијелова, други четири дијела; а у провинцијалу ће добити сваки једнак дио, половиду. /„