Српско коло

Стр 6.

СРПСКО КОЛО

Год. Ш.

руске заставе. Тада ударе они Руси из засједе на Татаре. Татари се збуне и стану бјежати, а Руси се натисну за њима и страховито их смлате, заробе силан плијен. Гледајући страшну сјечу, рекао је хан Мамај: Велики је бог земље руске! Послије битке нађу Руси великог кнеза Димитрија међу рањеницима. Али није био тешко рањен. Руса је пало мртвих и рањених двије трећине, 100.000, а Татара још много више. Димитрије буде прозван у славу ове побједе: Донски а брат му Александар: Храбри! Руски народ и сад слави дан ове побједе сваке године; зове се тај дан: Димитријева субота, јер је битка била у суботу. На Куликову Пољу стоји сада споменик у славу побједе и погинулих Руса. Нису се овај пут Руси ослободили татарског зла. Јер иза двије три године насљедник Мамајев Тохтамиш присили опет Димитрија, да плаћа данак. Али ропство Татарима било је сад лакше. Руси су плаћали једино данак, а Татари се нису усуђивали тлачити Русе, кад су опробали њихову силу на својим леђима. Руски народ опет видио је, да је кадар стати очи у очи страшним дотад Татарима, осоколио се и охрабрио и још већма него прије пријонуо је уз московске кнезове, надајући се од њих ослобођењу. Димитрија је наслиједио Василије први, овог Василија опет син Василије други слијепи, а њега Јован трећи, праунук Димитријев, који је владао од 1462. до 1505. и ослободио Русију татарског ропства 1480. године, 240 година иза пропасти Русије и 100 година иза битке на Куликову Пољу. б.

— Басиа Лава Толстоја. Један човек пошао у шуму, па секао дрво и стао га распиљавати. Дигао је крај дрвета на пањ, сео на дрво и стао пилити. По том је забио клин у распиљено место и стао пилити даље, затим извадио клин и преметнуо га још даље. Мајмун је седео на дрвету и гледао то. Кад је човек легао спавати, мајмун је узјашио на дрво и хтео да то исто ради; но кад је истегнуо клин, дрво ое стисло и пригњечило му реп. Мајмун се стане отимати и дерати. Човек се пробуди, убије мајмуна и свеже га на коноп.

Шта се збива у нас и у свијету. За „Српско Коло" послали су нам у име претплате: др. Душан Миоковић, лијечник из

Ђуловца 3 К 20 ф. (претплатио је једног ратара из Катинаца); Јован Матић из Моровића 6 К 40 ф.; Стево Ковачевић из Миклушке 6 К 40 ф.; Гајо Лончар из Перјасице 18 К 40 ф.; Методије Брадић из Ораховице 8 К; др. Јован Јованић, адвокат из Госпића 22 К 50 ф,; Душан Савић из Разбоја 12 К 80 ф.; Јован Трифуновић, учитељ у Торњу 25 К 60 ф. као претплату за 8 претплатника из свога села. Свима најљепша хвала! Чланке о изборним листинама и најтежем порезу наставићемо у другом броју, јер нису могли стати у овај број. Јаворањска буна. 13-ог о. мј. започела је пред Судбеним Столом у Петрињи расправа против 13 Срба из парохије Јаворањ у котару дворском ради тобожње буне. Расправа је довршена 16-ог, а осуда је проглашена 18-ог. Оптуженима су се пријавили за бранитеље Грга Тушкан (Хрват) и Д-р Душан Пелеш народни заступници, Д-р Немец (Хрват) и Д-р Браниолав Радотић, адвокати из Петриње. На расправу је дошао и народни заступник Светозар Прибићевић. Расправом се показало најбоље, како су лажне све приче о буни и устанку и како су гадну попару били скухали Србима франковци. Сам државни одвјетник одустао је од прогона за вријеме расправе против Дамјана Јаића, ратара, Милана Грчића, свршеног филозофа и Адама Дурмана, бившег трговца. Суд је осудио ратаре Николу Стринаку, Јакова Секулића, Милу Орловића, Јову Ђермановића и Милутина Вранешевића на 4 недјеље тамнице, пооштрене са 2 поста, а Драгутина Кладара, резбара на 5 недјеља тамнице; ријешио је суд ратаре Тому Буквића и Стојана Шушњара. Бранитељи су уложили ништовну жалбу и призив. Против двојице је одијељен поступак, јер нису дошли на расправу. Сељакиње Хрватице, које су свједочиле у парници због јаворањске буне, говориле су онако, како су оне, као неуке жене, могле разумјети све што се онамо радило и говорило. Нису хтјеле измишљати и товарити на Србе, као многи свједоци у велеиздајничкој парници, и ако су их неки лопови господски на то путили. И ово је знак, како у народу хрватском нема мржње против Срба и доказ, да су узрок тој мржњи нека покварена господа хрватска у дворском котару. „ Срби за своје светиње. Опћинско заступство у Врувну у Лици, закључило је на предлог пароха Светозара Зорића једногласно, да се у опћини започне уредовање ћирилицом. То исто закључило је у Ривици у Сријему опћ. заступство на предлог Васе Нинковића.