Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

коалицији јединог носиоца мисли народног јединства Срба и Хрвата и представника независне народне политике, устајаће српска сам. странка одлучно против сваког покушаја, који би ишао за цијепањем коалиције, а радосно ће поздравити ралиирање (стапање) свију Хрвата у коалицији у једну странку као залог, да ће тиме положај наше отаџбине према вани ојачати, а и наши унутрашњи хрватско-српски односи постати још чистији и одређенији. Уједно очекују, да ће наш народ сада послије распуста сабора одушевљен истом мисли загазити у најживљу изборну борбу, коју ће српска самостална странка водити сложно с осталом коалицијом". Народ треба да се угледа у своје пссланике и сложно да загази у изборну борбу, увјерен, да ће и његови посланици до краја издржати у слози, догод наша праведна ствар не побиједи. А сложан народ и сложни посланици морају побиједити кад тад. Ради се само о томе, кад, дали прије или касније, али побиједити се се мора. Јер нигдје није остао без својих права народ, који их је чврсто и устрајно, уједињен и сложан, без прекида тражио, па нећемо ни ми, будемо ли тако радили. Радимо дакле тако, и не осврћимо се ни на ког.

Вас је отјерало у Америку зло из ваше старе отаџбине. Пошли сте тамо да колико толико поправите своје рђаво кућно стање, ком је мати и отац рђаво стање у вашој отаџбини. Шта из тога истиче? То да се ваше кућно стање не може трајно поправити, док се на боље не преокрене цијело стање у вашој домовини. Може сваки од вас зарадити нешта, повратити дугове, прикупити земље, подићи зграда. Али трајног благостања нема, догод је у земљи такав поредак, који земљу, па и свакога од вас осиромашава. Расплинуће се злато, знојем и крвљу у Америци ископано и ви или синови ваши мораћете опет у далеки свијет на рад. Зато ви тамо, ма како вам за вријеме тамо док сте било добро, не смијете заборавити на стање у вашој отаџбини, нарочито ви из Хрватске и Славоније, којима ово и пишемо. Ви се морате бринути о том, како је овдје; морате помоћи нама у сваком погледу; морате размишљати о том, како то да код нас царује зло, а тамо да је боље; морате успоређивати ово стање с оним у Америци и умовати, шта би се морало да учини, па да и овдје боље буде. Ваша је дужност да и отуд свјетујете своје код

куће, како се морају борити зато да се овдје уведе бољи ред и већа праведност; како им је дужност да подупиру сваког оног ко о томе ради. Ви што живите у слободној земљи, ваља да поучавате своје код куће, како и они треба да се боре за слободу, раме уз раме с онима странкама, које ту борбу воде. Код нас опет долази до борбе. Долази с тога, што хоћемо у земљи да укинемо самовољство власти, да уведемо ред и правичност, а што се тиче наших послова с Мађарима, да уговор склопљен год. 1868. између њих и нас промијенимо тако, да сами својим приходима управљамо и купимо их. Од 1906. године бије се за то бој и још није добојован. Да је право на нашој страни, то зна и свако дијете наше. А ми ћемо да вам покажемо то само са два три броја. Према мађарском рачуну има Хрватска само 54 милиона круна прихода. Од тога добивамо ми око 22 милиона или 44 процента за своје послове (управа, судство и школе). 56 процената или 32 милиона иду на све остале заједничке послове с Угарском (војска, финансије, поште, жељезнице ит.д.) Ми питамо, може ли то бити, да Хрватска има само 54 милиона круна прихода, кад Србија, у којој порези нису већи а није ни богатија ни већа од Хрватске, има прихода 119 милиона? Може ли то бити, кад Босна, која је бројем душа за трећину мања од Хрватске, а сиромашнија је, има преко 70 милиона прихода? А што питамо? Може бити, кад други, кад Мађари воде наше рачуне. Тешко сваком, коме други кесу у џепу свом држи. И кад ми тражимо чисте рачуне, кад хоћемо, да сами својим располажемо, онда нам од 1906. до сад већ по трећи пут сабор разгоне, у тамнице нас трпају, на вјешала пењу. Или друго нешто да вам кажемо. У Беч се извози на продају вино из Угарске и Хрватске. Извози се жељезницом, а жељезнице су у рукама Мађара. Они одређују тарифу, т. ј. колико се плаћа за вожњу. Па да чујете како су уредили и како нас убијају, зашто ми морамо да пропадамо. Вршац је у Угарској, даље је двапут од Беча него Загреб. Из Вршца се плати у име вожње са вагон вина до Беча 200 К, а из Загреба 261 К!! Зар то није страхота? Загреб двапут ближе, а два и по пута више плаћа се за жељезницу. Мјесто да се плати 100 К, плаћа се 261! Како ми можемо онда са својим вином да се боримо против вина мађарског. И тако је за све уређено, и за жито, и за стоку, и за дрво. За све ми два три пута више плаћамо а на мање даљине. Да су једнаке, још хајдеде.