Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

То убија нашу трговину, наш занат, наше ратарство. Или хоћете друго нешто да вам споменемо? Дигне фабрику неко у Угарској, рецимо фабрику жељеза, а неко у Хрватској. Угарски фабрикант добије од државе годишње припомоћи 100 хиљада К, а наш ништа, јер дијели министарство финансија у Пешти. Како може наша фабрика обастати онда? Ње не може бити, а кад ње нема, онда наш човјек мора ићи у свијет да зарађује. Мађара има 9 милиона, Срба и Хрвата у Хрватској два и по милиона. Па опет наших људи у свијету има колико и њихових, и ако нас је трипут мање. Без броја су неправде које нам се чине. Стога се ми боримо ево већ пету годину. И та борба неће скоро престати. У тој борби ваља да нам и ви помогнете, а особито овом ратарском листу „Српском Колу". Но о том у другом броју. А.

Руди... руди клас. Нек од Бога није штета, Биће, биће, берићета Зажутео влат. А кукуруз нек' се вије До светога Пантелије Па сам после р&т. Биће попу, биће кмету, Хвала богу, берићету, Руди ... руди клас. Раздаћемо сваком своје, А сигурно биће проје, Биће и за нас! Милорад М. Петровић.

Стање ратара у ослобођеној Русији. Прилике у Русији иза ослобођења од Татара настале су такове, да је то ослобођење донијело собом ропство највећем дијелу руског народа: ратарима. Московски цареви непрестано су ратовали. Ратови су стојали много. Порези су тиштали највише ратаре, и што је више било ратова, то су и они већма расли. Уз то су цареви стали бољаре надаривати земљом за њихову војничку службу, а нису питали, живе ли на тој земљи слободни ратари. Постепено су цареви издијелили сву земљу тако, а тијем и ратаре ставили у неслободно стање према племићима. Уз порез државни (царски) сад је ратар морао плаћати данак и бољару и служити га. На срећу, цареви су освајали све нове и нове

земље, које су остајале пусте. Ратари заглибљени у дугове стали су се селити на те земље. За цара Јована Грозног селили су се ратари у јатима на те земље. Но ускоро су и те земље биле раздане бољарима, а многи ратари су селили даље. Кад је сеоба у велико узела маха, онда цар Борис Годунов, да се умили бољарима и придобије их за се, забрани ратарима без дозволе господара земље селити се, ратари буду приковани за земљу и предани на милост и немилост господарима у кметство, у ропство. То робовање руских ратара трајало је све до 1861. године, кад је ратаре ослободио цар Александер други, прозван зато цар „ослободитељ". Кметско право уназадило је неисказано Русију, јер је задржало руског ратара у мраку, незнању и омело свако напредовање његово. Трговина у ослобођеној Русији. За татарског времена пропала је посве некада силна руска трговина са Грчком, а особито Цариградом. Од разбојничких чета татарских није се нико ни послије ослобођења усудио с робом ни на исток ни на југ. На запад нису дали Пољаци, а њемачки витезови, који су држали на сјеверозападу Русије обале Балтијског мора у својим рукама, затварали су тај пут. Они су хтјели да Русија остане сиромашна и назадна, јер су је се бојали. 1457. задржали су ови њемачки витезови 123 мајстора, који су из њемачког царства по наруџби руског цара кренули у Русију. Пољски краљ писао је за Јована Грозног енглеској краљици Јелисави, кад су енглески трговци стали долазити у Русију: „Како смо већ прије писали, пишемо опет Вашем Величанству: знамо и освједочени смо, да онај Москов (то је руски цар) из дана у дан све више јача због онога, што се к њему довози из Енглеске; јер добива не само робе, него и оружја, за које до сад није знао, и занатлија и вјештака; свим тијем он јача тако, да већ друге побјеђује. Томе не може бити краја, док не престану Енглези ићи тамо. А ми смо увјерени, да и Ваше Величанство мора знати како је велика његова моћ. До сад смо га иобјеђивали тијем, што није знао аа науку и образовање. Што ће му остати непознато, не престану ли Енглези пловити к њему ? Таково је било тешко стање за руску трговину. Још прије Јована Грозног почела се уза све запреке развијати трговина. Јован Грозни склопио је 1553. трговачки уговор с енглеским трговцима, који су дошли у Русију јединим слободним путом са сјевера: преко Бијелог Мора. Иза Енглеза дођоше Холанђани. Но тај пут био је незгодан, јер Бијело Море било је већим дијелом године замрзнуто, а пут с њего-