Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

вих обала до средине руске државе страшно далек и ненасељен. Стога је већ Јован Грозни започео борбу са витезовима њемачким, да освоји обале Балтијског Мора, а његовим путом пошли су други цареви, док их иза 150 година није освојио Петар Велики и тако отворио Русији поуздан пут у западну Европу. И догод се то није збило, није у Русији могла трговина процвјетати. а без ње ни велики градови, ни творнице, ни занати. б.

Земља је пред њим, његово чело се диже мирно и величанствено над огромном равницом а његова снажна рука, расипајући семе, шири се као неограничени господар над бескрајном равницом. Зора бежи, дан пролази, а из његове дивовске шаке пада, пада невидљиво, у бразде вечита храна поколењима, и кретање његове руке још се назире у сумраку. Затим, кад гаврани у тешком и широком лету прелећу, гракћући сељаку који је час, и кад последњи зрак ишчезне за највишим врхом, у неодређеној јасности дана који изумире, као да му има хиљаду година, враћа се кући сејач и не знајући, колико је големо дело свршио. „Тежак" Превео е француског Мих. Д. Милинковић.

Пристојба од преноса непокретеина. Сваки ратар знаде да мора платити такозвану преносну пристојбу, кад купи какву непокретнину и преноси је на себе. Ту пристојбу одмерава порезни уред према законитој вредности непокретнине или према величини куповнине. Ако је куповнина већа од законске вредности, онда се одмерава пристојба према величини куповнине. Ако је куповнина мања од законске вредности непоктетнине, онда се пристојба плаћа према законској вредности. Законска вредност прорачунава се код земљишта тако, да се земљиште цени двадесет пута толико вредно, колико износи чисти катастрални приход тог земљишта. Дакле, ако је у катастру чисти приход неке земље означен са 10 К, онда се рачуна да је земља та вредна двадесет пута толико, дакле: 200 К. И према томе би се рачунала пристојба. Платило би се од те своте 4 цела и 3 десете процента, или 8 К 60 фил. пристојбе. Но обично је земљиште скупље много, него што износи двадесетоструки износ чистог прихода. Зато је законом одређено да се у купопродајном уговору мора означити, колика је куповнина. Ако то странке не учине, могу се

присилити глобом од 2 до 50 К, да то учине накнадно. И ако је куповнина већа од законске вредности (од двадесетоструког износа чистог катастралног прихода) онда се она 4-3% рачунају од куповнине. Ако је дакле куповнина 1000 К, пристојба ће износити 43 К. Држави је у интересу, да се у купопродајном уговору означи права цена земљишта, права куповнина. Стога држава казни жестоко онога, ко наведе криву, лажну, то јест мању куповнину у уговору. Финанцијални суд осудиће таквог, да плати глобу три до шест пута онолику, колика је пристојба. Против осуде може се уложити уток на кр. финанцијално равнатељство у Загребу. Глобу коју установи овај суд не може снизити нити сасвим опростити никакав виши суд. Једино се може преко министра финансија управити на краља молба, да путем милости укине или снизи глобу. Зашто пишемо ово? Тужио нам се један ратар, како је нехотице метнуо у уговор купопродајни мању куповнину него што је у истини била. Зато је био гадно оглобљен и питао шта ће." Може бити да је у уговору без његове кривице наведена мања куповнина, а можда је баш хотимице то учињено, да се закине држава. Свакако је зло испало. Мораће платити пристојбу, а можда и шест пута толику глобу. Место 4-3%, он ће платити можда 30%! Стога ми упозоравамо ратаре, да се припазе у овој ствари. Уједно можемо рећи да је оног оглобљеног ратара пријавио други ратар из злобе и мржње.

Србин и Циганин, Српска нар. приповетка. Био иобратим Србин и Циганин, па се због нечега љуто заваде. Парница је дуго трајала. Митише сву господу у кумпанији, највише капитана, али они не могоше то никако лако одсудити, пошто је Циганин на језику брз, а Србин поштене торбе. Кад и Цигану додија и рече: „Господине капитане, судите нам већ, сковаћу вам брадву каква није скована ником на земљи!" За то Србин чуо, па до дана доведе у двориште капитаново дебелу краву. Сутра ће им судити. Каже Циганин: „Судите нам, господине капитане, ама 'нако, осијеците ко брадвом!" Онда ће Србин: „Господине капитане, не ваћајте руком за брадву, јер је крава поср ... држалицу, па немате зашто уватити!"... Капитан се насмија, па их пушти кући. „Босанска Вила". Кардовчић 1908. Милош И. Шкарић, учитељ.