Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII

На мах вранца обрнуо, И побеже са мејцана, А за њиме полегла се, Она љута змија врана. Пршти поље од копита, Чили вранац хитро граби И тек иза све хордије Стаде, да се заустави. Ал у маху одма томе Арапину паде глава. Прсну крвца по вранчићу Поцрвене мека трава. „Аферим ти, славна ђаурска делијо,

Русија. Од великог метежа до Петра Великог (од 1605. до 1689. године.) Опорављање Русије иза метежа, Кад је Москва освојена сазову војсковође сабор састављен од племића, свећеника, трговаца и виших чиновника, који изабере за цара Михајла Романова, сина митрополита, а послије патријарха Филарета. Михајлу је било 16 година. Племство га је узело за цара, јер је био из нејачке фамилије, па се уздало да неће бити

Хрсуз Арап није за мегдан ни био!" Повикаше Турци и хордија цела, И пропусти Срба здрава и весела. А Курсула Јово врати се с мејдана, И под њиме танка бедевија врана. Дао јој дизгине, па је руком чеше, Чибука се маша и у кремен креше. Запалио лулу, облаци се вију, А кобила танка опружила шију 1 ). —

') Ову песму спевао је песник 1862. године у спаву варваринског јунака Јове Курсуле, ком је сад дигнут споменик, како смо јавили у прожлом броју.

Уз слику, Писали смо у листу о справи за летење- Данас доносимо слику једног Француза, који је летио на справи у Африци у Алгиру, па набасао на табор Арапа, од којих су неки стали пуцати на њега, мислећи да то ђаво лети, а други премрли од страха. Можемо данас јавити да је задњих дана летење зраком опет славило побједе. Хрват Бјеловучић прелетио је неколико стотина километара из града Париза у Француској до града Бордоа. Уз пут се спустио на неким мјестима, да узме бензина за машину и одмори се, па се онда дизао опет у зрак. Летио је на сат попречно 80 километара, више него најбржа жељезница код нас. Како видите на слици, справа има одоздо точкове. На тима точковима справа стоји на земљи, па се на њима најприје по земљи залети онај, који кани летјети и онда се дигне у зрак. Справа је слична птици, има крила и реп.

силовит као првашњи цареви, него да ће дијелити власт с њима. Михајло је тада био с матером у једном мањем руском мјесту. Кад су Пољаци чули за избор његов, пође једна чета да га убије не би ли опет настао метеж. Но сељак Сусањин, ког су узели за проводића, поручи тајно његовој матери што се спрема, а чету заведе у непролазну шуму. Кад виде Пољаци шта им је урадио, убију га, а Михајло се дотле спасе од опасности. Михајло је царевао од 1613. до 1645. Његова влада је вријеме опорављања Русије од