Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5

тешких удараца, које јој је задао велики метеж. Силни градови и села опустјели су, много становништва изгинуло. У земљи нестало власти, поштовања закона, небројене разбојничке чете жариле и палиле по земљи, а уз све то зло морало се ратовати са краљевином Пољском, која је на западу и југозападу отела од Русије простране крајеве и на сјеверозападу са краљевином Шведском, која је отуд опет притијеснила Русију, користећи се нередом у њој. Најприје буде склопљен мир с њима, пошто су им одступљене земље простране, јер је Русија била превећ измучена и ослабљена, да поврати отето. Затим се прешло на увађање реда у земљи. Михајла наслиједи његов син Алексије, који је владао од 1645. до 1676. год. Кад је почео царевати, било му је 16 година. Русија се већ толико опоравила, да је могла за његове владе помоћи мало Русима, који су под Пољском живјели и године 1648. дигли страшни устанак против Пољака под Богданом Хмељницким. Дигли су га ради великих неправда које су им чинили Пољаци, ради хула на своју вјеру, ради тлачења и презирања пољачког. Борили су се испрва Малоруси (козаци) сами против Пољске но најзад 1654. године, кад су видјели да се н-еће сами ослободити, предаду се руском цару Алексију у заштиту. Иза неколико година ратовања с Пољском Алексије склогш с Пољацима мир, освојивши половицу малоруске земл.е и повративши још и оно што су Пољаци отели од Руса за великог метежа. Због дуготрајних ратова, који су највећма гњели ратаре, кметове, народ је пропадао и сиромашио. То је био узрок многим народним бунама, од којих је најстрашнија она, којој је на челу био козак Стењка Разјин. Половица Русије пламтјела је у крвавој буни, горјела су племићка имања, чиновници и племство издисало на вјешалима, точковима и кољу. Тешком муком буде устанак свладан, Стењка ухваћен, мучен шибањем, изглављивањем зглобова (чланака), паљен жеравицом и усијаним гвожђем и најзад расјечен на четири комада. Народа је у буни погинуло 100 хиљада. Уз ову буну много је зла нанијело Русији исправљање старих црквених књига, које је патријарх Никон наредио. У Русији су се књиге црквене преписивале, као и свуда у старо доба прије штампе. Код преписивања правило се много погрешака, које су се противиле православној вјери. Народ је држао за светињу све написано, макар се и не слагало с правом науком православном. Патријарх Никон одреди

да се те погрешке исправе. Народ се много узруја, држећи да се тијем увађају новотарије и да патријарх хоће да уништи праву руску вјеру. Но већи дио пристане уз Никона. Дошло је до борбе и прогонстава противника Никонових, које прозваше „старообредници или расколници". Расцјеп који је тада настао, никад се није изгладио. И сад се православни Руси дијеле на православне као ми што смо и „старообреднике", који се служе погрешним старинским књигама. За Алексија извршено је једно знаменито дјело, сређени су поново закони, који су вриједили у држави руској. Повод су томе биле буне народне ради неваљалих закона, ради пљачкања и глобљења чиновничког, ради неправедног судовања. б.

Шта се збива у нас и у свијету. Овогодишњи конгрес Српских земљорадничких задруга одржаће се 16. (29.) септембра у Загребу. Има десет година, да не бјеше у Загребу конгреса, већ су се конгреси одржавали увијек по разним другим крајевима и мјестима, а сад дође опет ред на Загреб. Јован Поткрајац из Питсбурга послао нам је 20 К, као претплату за 4 претплатника на годину дана. Захваљујемо америчком свом пријатељу на заузимању за „Српско Коло". Ратари Милорад Бечејац и Јосип Шкорић претплатили су „Српско Коло" сваки за једног ратара. Шкорић пише, да претплаћује за једног ратара у селу, у ком нико није претплатник, јер он „хоће да се и тамо чита и да се шири лист". До пред неку годину није ратар хтио читати, ни кад му бадава дадеш што за читање. Сад плаћа не само за себе, него хоће да и други читају, па плаћа за њих. 40-годишњица владике Мирона. Родољубиви владика пакрачке дијецезе Мирон Николић, ваљани српски свећеник, добри човјек и велики добротвор српских свећеника и многог другог Србина, слави ове године 40 година, како је обукао свећеничку хаљину и 20 година, како се завладичио. Срби у његовом владичанству спремају се да заједно с њиме прославе ову славу. У Пакрацу је изабран одбор, који ће славу приредити. За вјечито сјећање на ову славу купиће се прилози, којима ће се створити фонд за друштво народног просвјећивања.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.