Српско коло
Стр 0
СРПСКО
коло
Год. VIII.
главу земљи као и други његови присташе и пријатељи, то је овај нечовјек баш крај самога биралишта стао поцикивати, као да је полудио. Ето, сл. управо, нашијех првака, који мјесто да упућују, они још залуђују овај наш кукавни и неуки народ. Котар винковачки. Од ратара Саве Гаћеше из Мирковаца добили смо ово писмо: Пошто до данас нисам читао нити у „Србобрану" нити у „Српском Колу" никаквог извештаја са избора нашег изборног котара винковачког, с тога би рад у кратко вам описат какав је успех срп. самост. странке односно српско-хрватске коалиције у нашој опћини од год 1906. до данас, премда овај пут нисмо на избору победили. Прво ћу да споменем, да под нашу опћину спадају три села, и то: Мирковци и Лазе, где су сами Срби, те Нови Јанковци, где су Хрвати и Швабе у већини прама Србима. За време владе Куенове, наши су изборници сви скупа увек гласали за владиног кандидата; год. 1906. каД је коалиција поставила свога кандидата у особи дра. Племића, наши су изборници, осим шесторице, сви гласали за владиног кандидата дра Тропша. На избор год. 1908. не можемо рачунати, јер влада тај пут није имала у нашем винковачком котару свога кандидата, па смо сви Срби једногласно били за дра, Шишића, који је.онда био кандидат коалиције. Тек овај избор, који је обављен 28. п. м. доказује нам најбоље колико је сад будна свест у српског народа. У нашој Мирковачкој опћини има 288 изборника, од тога припада Србима око 24ђ, а остало су Хрвати и Швабе. Разумије се, да ни код нас нису власти чекале дан избора скрштених руку. Ако не баш у толикој мери као на. Удбини и на неким другим местима, али тек радило се, па поред свега тога, и премда је једном израђена дозвола за биртију, другом обећано да ће му глоба бити отписана, трећему, који је имао сина апсолвираног филозофа: у полу испита израђено професорско место у Вуковару и т. д. ипак су силом скуцали неки 30 српских гласова за мункача Шишића, урачунавши ту и чиновнике, па лазанског попу. Остали сви осим неких, који су у Америки и којима је било прече ићи у сватове онај дан, него доћи на избор, ди се оцлучује о судбини наше домовине, гласали смо за нашег дичног кандидата дра. Гаја, који је код нас Срба толико омиљен у овом котару, да га заборавити никад не можемо. У осталом, могао би се осудити рад браће Хрвата, који су се доста млитаво овога избора држали, т. ј. нису урадили
што је требало урадити на време, него су дочекали задњи час кад се помоћи није дало. Као Србин и ратар нисам могао пропустити а да Вам ово не јавим, јер бојим се да и нас Србе овога краја не би сматрали као Орловића, Медића, за које сам читао у овом зацњем 43. броју „Српског Кола". За тим идем, та ме мисо прати, Да се сложе Срби и Хрвати,
0 избору опћинског одбора. Једно од најважнијих права сваког члана опћине јест избор опћинског одбора (већа). Опћ. одбор је у опћини оно што је сабор у држави. Ако су опћински одборници људи свесни, паметни, слободни, опћином и добром опћинским ваљано ће се управљати, опћински чиновници вршиће своју службу како треба, народу неће бити крвници, све да им се највише хоће. Јер, опћински одбор не само што одлучује у свима пословима опћине, него је он и власт над чиновницима. Закон о уређењу опћи; а у своме §-у 27. каже: „Судац или кнез опћински (начелник) са придијељеним себи биљежником и иним потребитим особљем је извршујући орган закључака опћинског одбора и послова спадајућих на пренешени дјелокруг опћине; судац или кнез одговоран је за точно извршење првих опћ. одбору, а посљедњих претпостављеној си области". А § 39. исгог закона одређује да опћ. одбор може казнити опћинске чиновнике глобом до 20 К, ако не врше своје службе тачно. Дакле, опћински чиновници имају извршивати закључке опћ. одбора и одговорни су за извршење опћ. одбору, он их може казнити, не изврше ли их. Тако је по закону. А како је у збиљи, то ми добро знамо. У збиљи се многи опћ. чиновници држе за неке господаре опћ. одбора, они се нац одборницима истресају као над марвом, изциру се на њих, ако се који усуци чему Приговорити. Тешко ца се игце у земљи цогоцило, да је опћ. одбор усудио се глобити немарног чиновника. Господа престојници и пристави још су гори него они. Шта је њима опћ. одборник! Потпрд једна за ругло и смеј. Све се то догађало и догађа у једну руку стога, јер народ не зна закона, не зна какову власт има опћ. одбор а какову чиновници, а у другу руку због несвести народне, плашљивости нашег ратара пред чиновником. Но то се сад мења. Ратар наш освешћује се, губи страх пред чиновницима, чита и учи, па дознаје за своја права, а кад дозна, хоће, богме, да се и користи „њима. Зато се сада наши ратари већ нешто више брину и за опћинске послове, па