Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

бирају сви други опћинари који имају право гласа, без обзира на то, плаћају ли или не плаћају порезу. То је други разред. Распис избора. Избором опћ. одбора руководи котарска област. Она мора у законом одређено вријеме и расписати избор, то јест одредити рок, кад се мора обавити избор новог опћ. одбора. То ће бити крајем сваке треће године, јер § 23. закона опћинског вели да се одборници бирају на три године. Дакле, неколико времена прије него што истекну прописане три године мора кот. област расписати нове изборе. Код нас, на жалост, не држе се области много пута закона, па поједини одбори и по пет година, и више врше своју част. У таквом случају народ обично трпи, ћути. Али потребно је, да се у такову случају прави притужба на жуп. област, а ако је она одбије, онда у року 14 дана уток на владу против жуп. одлуке. Састављање изборних листина. Кад кот. област обавијести опћ. поглаварство о дану избора, мора у исти мах наредити му и то, до кад опћ. поглаварство мора саставити изборне листине: великих порезовника и осталих изборника. Изборне листине саставља опћ. поглаварство. Посебна листина саставља се за велике порезовнике, (I. разред) и посебна за остале изборнике (II. разред). Листина великих порезовника саставља се овако: Изборника великих порезника мора бити онолико колико се свега бира- одборника у опћини, Дакле, гдје се бира свега одборника 12, ту ће се у листину I. разреда унијети 12 највећих порезника са правом гласа, по реду један иза другог, према величини изравног, државног пореза који плаћају у тој опћини. Порез који плаћају у којој другој опћини не рачуна им се. На првом мјесту дође најјачи порезовник, који има право бирати и бити изабран; иза њега онај који плаћа мање од њега, али више од осталих и тако даље. Дакле у I. разред долазе само они највећи порезовници, који имају право бирати и бити изабрани. То је зато, што они између себе бирају трећину одборника. Па кад би у листину ушло — од њих 12 рецимо, — 10 који имају само право бирати, а не право бити изабрани, онда не би могли изабрати оне трећине, јер би остала само 2 за бирање. У листину II. разреда мора ући сваки опћинар који има право бирати, без обзира на то плаћали или не плаћали порез. Име, презиме, кућни број, мјесто сваког изборника мора бити тачно у листини означено, да се може контролирати, да ли му припада право гласа.

Русија, Катарина Велика (1762—1796.) Рекли смо да је владање ове руске царице било славно. Али само извана. Она је била жена необично умом обдарена и узто још и врло образована; чељаде које је на први поглед провидјело сваког човјека и упознало, ваља ли зашто или не ваља. Зато је она знала себи изабрати добре помоћнике: ђенерале, законодавце, високе чиновнике. И они су послове, које им је царица повјерила, извршавали ваљано, било у рату, било у миру. Ова женска имала је велику вољу и жељу да буде славна, да сја у свијету, да се њезина држава дигне над друге друге државе по сили. Али она је била женска свог доба, у ком се међу људе бројило само оно што је богато и тобожње племените крви. А сав остали народ био је кмет или роб, без великог дијела људских права. Па зато, и ако је држава сјала својом вањском величином, својим побједама над непријатељима, унутра се разлијегао лелек највећег дијела народа. Он је скупо плаћао те побједе. Катарина није била Петар Велики, и ако је то жељела. Петар Велики био је мученик, радник као и сваки његов поданик. Он је мрзио све нераднике и највећу господу, ако су била таква. Ако је тјерао народ да ради и даје за државу, радио је то и он, а гонио је исто тако и племиће и богате да раде и дају. Ако нису хтјели, тешко њима. Примали су батине, селили у Сибирију, губили иметак, као и најнижи поданик. Петар је скучио права племића, која су им од старине припадала. Насљедници његови, саме женске, вратили су им та права и дали још и више, а све на штету малих људи. Чинили су то много пута и зато, јер су помоћу племића долазили и силом на пријесто, па су им се хтјели а некад и морали одужити. За Катаринине владе дошло је племство на врхунац своје моћи, а народ ратарски у највећу биједу, тако да је за њене извама сјајне и славне владе дошло унутра у земљи до најстрашније буне народне у Русији. И та буна унутра планула је баш у исто доба, кад је држава водила славан рат с Турском, у ком се руско оружје прославило као ријетко кад. Дакле, према вани побједе и слава, а унутра страшна буна народна, која је прогутала хиљаде и хиљаде живота, а трећину државе преобратила у пустош. Но, у другу руку, учинила је Катарина Велика много за Русију. Освојила је силне земље, пространије, него и један руски владар до тада; помогла напретку руске књиге, науке, умјетности; промијенила на боље управу и финанције државне; подигла војску копнену и поморску, које су послије Петра Великог биле