Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО

КОЛО

С*р. 3.

Из ратарских писама о изборима. Избор у Херцеговцу. Ово лијепо писмо добили смо од једног ратара из В. Дапчевице: „Читам у „Српском Колу" и у „Србобрану" шта се све радило са стране власти за избора. Од нас се нико не јавља, као да је ишло све по закону и реду. 14 дана пред избор био је код нас попис друмарине и за сол. Том приликом је биљежник купио потписе за Сингера. Једног јутра заредаше патролци по селу Вел. Дапчевици, да сви људи иду школи. Долази, веле, Сингер, који ће израдити жељезницу од Бјеловара на Гарешницу и Грубишно Поље. Свакако се преметао и ломио СинГер, хвалећи владу и Томашића. Али кад му подвикну Јаков Глежнић, а зашто та влада држи у снази велеиздајнички процес, и хоће ли он у друштво Араницког, збуни се Сингер и почне говорити да је Араницки добар човјек. Послије скупштине ишло се на јањетину и вино. Рачун је платио Чивут Клајн из Груб. Поља. Но биљежник је нањушио да му неће то све помоћи те учини ово: 22-ог октобра примили су људи позиве за избор (исказнице) и потписали доставнице. Кад 23. у јутро, а пандур иште натраг позиве. Неће, вели, бити избора на 28. код нас. Купи позиве, али доставнице не враћа. Дам и ја свој позив. Али мени сине кроз главу: Гледај, он купи позиве, а ми потписали доставнице. Људи тако неће доћи на избор, мислећи да га неће бити, а они ће имати потписане доставнице и моћи рећи да нисмо хтјели доћи на избор, и ако смо добили позиве. Ја скочим и викнем комшији да не да исказнице. Али комшија већ дао, па кад је стао искати је натраг, пандур не да. Шта ћу, већ пишем једном интелигентном човјеку у Груб. Поље, да ми јави, хоће ли бити избор 28. и опишем му шта се ради. Овај јави да хоће. Но у то се рашчуло за све, па су се ваљада препали и вратили. Што нијесмо побиједили криво је једно то, што је много Срба фалило. Немају сви кола, а није их ко имао разгријати и сложити. Наша жалосна интелигенција сеоска није ништа радила. Ратари нису знали о чем се ради. Свако вече у очи избора је ираво Еосовско вече. И то треба растумачити народу, а не сједјети у запећку и онда кривити народ, кад пропанемо. То је једно. А друго, Хрватска самостална странка није ништа радила. Да је барем трећину хрватских гласова задобила. Да видите шта други раде. Није доста звати се само гђзисташа странке, а не радити ништа у народу. Требала би и наша српска народна самостална странка да пошаље овамо своје људе,

на примјер Будисављевића, Прибићевића, Стојановића. Баш ако не њих, а оно њима сличне па да се држе поузданички састанци, гдје би требало онда упозорити интелигенцију да се боље заузимље. Из М. Дапцевице, Лончарице, Јасеноваче, Тополовице, ,Г. Ковачице мало је ко и био на избору. Из В. Дапчевице били су сви и гласали за коалицију до једног јединог. За лијеп примјер може бити село Растовац. Имали су човјека који их је сложио, све су њих по 6 сјели у једна кола. Нико није фалио. Ми сељаци смо у великом страху да ће сва досадања борба бити узалуд, ако се то што боље не буде радило у народу у будуће. Не дајте нашој интелигенцији да спава, јер ви не спавате. А опомените и Хрв. самост. странку. Треба да Хрвати уче свој народ на то, да је без Срба узалудна борба. Јер, ко је на мегдану, а противник му за леђима, тај не побиједи. И ове нове странке које би се раде увеличати, без Срба не могу никад ништа израдити, ако им Срби не буду у прилог. Исто тако Срби без Хрвата. Не треба народ залуђивати, као што чини ова хрватска сељачка странка. Нађе ма какву будалу, опреми га у сељачку одјећу, па да ће он спасити народ. Шта је то, него опсјена простоте? Као да нема и сељака који ће издати и зло учинити. Пита се, је си ли ти човјек, а не јеси ли сељак, или надничар, или опанчар, или адвокат, или трговац и тако даље. И Бусић је сељак, и Турајлић и други свједоци у велеиздајничкој парници. Зар је Турајлић бољи од д-ра Ђурића, зато што је сељак, а Ђурић лијечник? Човјек би се чудом чудио шта ради Хрв. сељачка странка од Јемрића. Воде га као мулца и у цркву да им се „заклене". Обећавају, заваравају народ. Треба дакле радити у народу и то поштено, искрено, а не лагати му и омамљивати га.

0 избору опћинског одбора. Избор одборника. Како је састављен. опћински одбор. У опћинском одбору може бити одборника између 12 и 24. Колико ће се бирати у којој опћини одборника, то одређује код устројства опћине надлежна жупанијска област, према броју душа, пространству опћине, броју села и т. д. Уз допуштење жупаније може се овај број промијенити. Од овог броја одборника једну трећину бирају највећи порезовници у опћини. То је тако звани први разред.-Остале двије трећине