Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО коло

Сгр. 3.

Изабраним одборником сматра се онај за кога је гласовала натполовична већина ирисутних, но ако су гласови раздијељени на корист више кандидата (т. ј. тако, да ниједан нема натполовичне већине), понавља се избор између двојице, који су имали највише гласова, ако пак имаду двојица или више њих једнако гласова, увршћује се у ужи избор старији у годинама кандидат.' Након закључења избора, ако нико од присутних изборном чину не приговори, може изасланик политички изборни чин одобрити и изабране одборнике одмах заприсећи, ако ли се пак од које стране изборном чину приговори образложено, тада се мора изборни записник поднијети жупанији на расуђење". Сваки изборник, који је унесен у правомоћну изборну листину има право гласати и нико му то не може забранити. Може се догодити овакав случај: Неко је унесен правомоћно у изборну листину. Али од дана, кад су листине постале правомоћне, па до дана избора прође неко вријеме, и он у томе времену изгуби право гласа, рецимо трговац падне под стечај (банкрот). Он свеједно има право гласати. Јер ко је у листини, томе нико не може ускратити право да гласа. Листина је темељ избору. Кад би се допустило право мијењати је, нестало би сваке сигурности, могле би ш власти чинити по својој вољи. Текар код другог избора, кад се буду састављале друге листине, моћи ће се овакав избацити, или нови, који је стекао у то вријеме право гласа, унијети у листину. Избором равна изасланик котарске области. Између изборника изабере он неколико људи, који ће с њиме заједно пазити на ред код избора, да се гласови тачно биљеже, да се установи јели гласач баш главом она особа, за коју се он исказује итд. Осим тога изасланик кот. области узима перовођу, који ће биљежити гласове. Обично узме опћ. биљежника. Сви ови скупа састављају изборно повјеренство.

0з писама о изборима. Котар иришки. Гргетег. У недељу пред избор, после подне, скупили се задругари па већаЈу и обављају своје најнужније послове. На то дође Мика Лончаревић, задругар, названи Парлог, и упита председника како ми задругари да се при избору држимо, и за кога да гласамо. Председник му одговори, да у задругу не треба политику увлачити, сваком задругару су одрешене руке, па нека гласа по својој савести. Дан пред избор дође пословођа и један остарији човек председнику, да се договоре како

при избору да се држе, на то дође и Мика Лончаревић (Парлог) и упита председника куда мисли да задругари гласају. Председник му одврати, да је он у задруги казао како он о томе мисли. Мика на то рече да је мало час дошао т Ирига и тамо сви веле да ће гласати за д-ра Авакумовића, јер је то врло ваљан човек и много обећава народу да ће учинити. Један га упита да ли он познаје лично др. Авакумовића. Он одговори да познаје, нашто га овај упита, па јели плав, смеђ, или црномањаст. Мика остаде дужан одговор, нашто се остали насмејаше. Мика збуњен извињава се, и не зна право где би најбоље било да гласа, и рече да мисли да би најбоље било да гласа онамо где ће бити паприкаша. Сутра дан збиља гласао је за д-ра Авакумовића. После избора зареда од крчме до крчме тражећи где се дели паприкаш, али на велику жалост не нађе нигде, обриса суве усне, дигне се и оде кући, грдећи лажљиве кортеше како су га преварили, не знајући јадан да по новом начину не части се на дан избора но у очи избора подели се новац, па нека се части како ко зна. Један Ирижанин рече при избору: ја сам синоћ добио од М. П. трговца 10 круна да гласам за Авакумовића, али ја сам 1ласао за др. Лисавца, па нека иште новце натраг ако сме, или нека ме тужи. Камо среће да су сви подмићени бирачи тако чинили, па би престало мићење и расипање народног новца. Н.аш Мика Лончаревић добио је још један надимак те га сад зову Парлог—Паприкаш, чиме му се и дечица по УЛИЦИ СПрдају. Чика.

Писмо личког ратара. Један ратар из котара лапачког писао је одговорном уреднику овог листа Буди Будисављевићу писмо. У њему пита за правни савјет у некој својој ствари, па на то наставља о народним нашим бригама и пословима. Доносимо пиомо од ријечи до ријечи, ублажавамо само она мјеста и ријечи, којима он исказује своје велико поштовање неким нашим људима. „Куд ме брига моја једе, туд и народа српског. Срце ми од јада хоће да прсне, читајући што несите аждаје хтједоше учинити и с нама и са браћом у Србији. Да су то сељаци само говорили, већ би омрсили вјешала. А Форгачу и друговима ни длака са главе полетјети неће. Ајаој, жалосне државе у којој живимо и у њој правде под ногама силника! Драги г. Буде, поздравите дичног господина Масарика од наше ратарске сгране. Живио га Бог за корист народну!