Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

Од срца поздрављамо нашег Адама. Његови нам ретци у „Српском Колу" много вриједе. Желио бих га видјети. Сад примите Ви, господине пријатељу народни, много поздрава. У „Српском Колу" раздрагавајте срца тежака и спомените чешће муку „велеиздајника". Јер ми смо сељаци заборавни, а кад се спомене мука наших „велеиздајника", онда би сваки од нас позвао на мегдан све оне који гласају за владина кандидата. Не малакшите на освјешћивању народном, јер оно нам је једини спас. Држим да већ знате како је учитељ Диклић из Осредака пред избор хвалио се, да ће послије избора постати надзорник школски. На дан избора враћао је слободне изборнике, да не иду к избору. Тако је вратио Симу и Раду Танкосића из Дугопоља од школе осредачке а Дану Цигановића и Рацу Дебелог уплашио за дозволу, да ће је предстојник одмах одузети. Али ова господа требала би више чувати образ и народну свијетлу борбу за правду и спас српски од дозволе. Јер ако народ окрене леђа њима, неће им бити помоћи, па да им њихов бан даде сто дозвола. Још једном примите српски поздрав од Н. Н." Ко би рекао да ово писмо није писао какав школован човјек! Такових, ето, тежака имамо ми већ. Ех, кад их буде још више, колико ће бити лакша и успјешнија борба наша за добро српско и народно!

Будимачки мункачи, Браћо моја, да вам једну кажем — и то нећу ништа да вам лажем шта је било код нас у Будимци пре избора нашичког котара. Дошо Тошо да се кандидира са мункачи да се договара. Мункачи га лепо дочекали, сви мункачи и сви паприканци, све по избор бирани јунаци. Све ћу редом сада да вам кажем, не ћу браћо ниједног да слажем: Први јесте Поповић Милане који јесте мункач од старине, други, брате, Бучанин Тешане на избору он се прославио, за паприкаш брке оставио. Трећи нам је Сечујац Милане, то је браћо добар чанколизац, кано кера која репа нема. А четврти јесте Драгић Грга, од избора на леђи му кврга, каменица лепа му буквица.

Шта мислите ко ће бити пети, сељанима својим што се свети? Нулаш Јово из славнога лушка, одборник је и велика њушка. Шести браћо јесте газда Лука, који воли паприкаш нег лука. Седми браћо кобасичар Моца, који оста јединац у оца од њег нема већега мункача, њему да је Тошиних колача. Осми јесте наш баруне Панта, послушајте, па му судте нато: Пре избора он се је заклињо: „своју децу печену појео," каж'те, браћо, је ли право тако, од Бога је заслужио пако. Барун Панта даје свога гласа за Тошина смрдљивог гулаша; сва четири магарећа гласа, та Тошина узданица красна. Девети је Пониша Исаче од свију је први поштењаче, за гулаша даће свога гласа, макар да је, браћо, од кулаша. А десети чанколизац Чедо, на ланцу је ишо као медо, кнез је, браћо, у Будимци глава, није шала грофу се удвара. Бактер Максим, је л' то мора бити, иде тамо где се може пити где ће њему паприкаша бити, опанака, рекли и новаца. Живко Којчи.ћ из нашега лушка, он је газда само нема друштва, деведесет рали има земље, али за њим сада вичу жене: Паприканац, мункач, чонколизац, Газда јесте, ал' је и гладница. Још једнога да.вам кажем: Владу, и он иде Тоши у параду, за кортеша и њега дозваше и силне му куле обећаше и он Тоши даде свога гласа, паметан је неће јест гулаша, Ј^ећ он тражи печенке и вина неће Владо да он буде свиња. Спевао воЈђа бургијаша.

Русија. Катарина Велика (1762—1796.) Један пријатељ сељака. Ми смо писали већ како је тешко било руским сељацима за владе Катарине Велике и како је зато и букнуо онај страшни устанак, ком је на челу био Јемељан Пугачев. Тадашња руска господа (интелигенција) нијесу то видјела ни осјећала. Тако су тада људи били от-