Српско коло

Год. ?Ш.

СРПСКО коло

Стр. 5.

храњивани, да им се чинило како ратара и не спада друго до робовати. Та таквих се чиновника и сад код нас нађе, па није чудо што је тако онда било у Русији. Нијр у оно доба нигдје било другачије. Да је руска интелигенција марила за народ тада, она би могла учинити много зањ. Царица Катарина била је жена врло учена, а уз то, што је ријетко код царева, жена која је збиља жељела и хтјела народу добро и много мислила и писала о том. Али она није имала с ким да ради о том. Њој су лагали да је народ срећан, задовољан, сит и обучен. Кад је путовала кроз државу, чиновници виооки наређивали су, да се зато уреде путови, куд ће пролазити, куће окрече, покрију добро и очисте, народ да се обуче у стајаће рухо, стока да се догна из удаљених села и очисти и тако даље. Царица би, кад је путовала, видјела свуда чистоћу, имућство и задовољство. Она је била тврдо увјерена да је народу добро. И кад се народ бунио, она је држала да то чини од обијести и силовитости своје, па је била без срца, кад је бунтовнике кажњавала. А ако се ко усудио рећи или написати да је зло народу, она је тврдо вјеровала да лаже и да хоће њу да увриједи, говорећи и пишући да је народ несрећан за њене владавине. Зато је зло прошао прни велики пријатељ несрећних руских тежака Александар Рађишчев. Био је ово учен човјек и високи чиновник, у служби својој радин као црв, тачан и непоткупљив. И као дијете, а и касније као чиновник видио је он како тешко живи руски кмет-ратар. Кмет је био у потпуној власти спахије. Овај је могао тражити од њега работу по вољи, дерати га свакојако, бити шибама и штаповима, па и убити, а да му ништа не буде. Спахије сматраху кметове за животиње. Спахија је кмета могао послати у војнике, у прогонство у Сибирију, без допуштења спахијина кмет се није смио женити, а спахија је могао женити по вољи кога с ким хоће. Спахија је кметове могао продавати, замјењивати за ствари, проигравати на картама. Често се у то доба могло читати у новинама: „Продаје се дјевојчица од 11 година, дјечак од 15 година, а осим тога 4 кревета, перине и остало покућство". „Продаје се 7 оваца и муж са женом". „Продаје се због одласка на даљи пут коњ и двије дјевојке собарице". Једна спахиница, по имену Салтикова справила је у гроб 139 кметова, а међу њима и

дјевојчице од 11—12 година. Она је додуше била кажњена, јер је превршила мјеру, али остали мучитељи остајали су некажњени. Страшна су била шибања. Многе спахије осуђивале су кметове на 10 па чак и 17 хиљада шиба, Разумије се не наједаред, јер би сваки прије умро, него што би издржао ових 17.000. То се дијелило на порције. Кад пане под шибама, онда се чека да зацијеле ране, па се наставља ишбање и тако опет. Све је то видио племенити човјек Рађишчев, као и страшну сиротињу и голотињу сељачку. То што је видио хтио је. да знаду и они који нису видјели, а нарочито царица Катарина. И он је вјеровао, да ће се они сажалити на биједни народ ратарски и помоћи. Зато он 1790 године напише књигу у којој изнесе све то, све народне патње и лопов-

Свештениди и учитељи у срезу Млавском (у Србији) посље једног предавања за народ штине спахија и покварених чиновника, а уз то затражи у књизи да се ратари ослсбоде кметства и надаре земљом, а штампи да се даде слобода све што не ваља изнијети на видјело. Књига за тили час буде распродана. Добри људи уживали су, што се нашао неко ко смије да рекне истину. Неваљалци се узбунише као осови (осе) у свом гнијезду. Књигу прочита и царица и разгњеви се страшно. Лажљивци у њеној околици увјерили су је до тад да је народ срећан и пресрећан. И она је на Рађишчева гледала као на бунтовника, који хоће да се блатом набаци на њену славну владавину. Рађишчев буде ухапшен и осуђен на смрт, али помилован на прогонство од десет година у сјеверној, леденој Сибирији, Оковаше га у тешке окове и отпремише тамо. Тако је прошао први пријатељ ратара ру-

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лиот.