Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

г. 1856. како одредбе тога трактата о реформама нису никако извршене, како су из тога поницале трзавице, кризе, рат итд. како Европа не треба још једном да се нађе пред сличним тешкоћама, и како стечено искуство из прошлости треба да побуди високи међународни скуп, да даде санкцију својим одлукама. Кнез Горчаков је при томе навео, како је и енглески пуномоћник Салсбери једном приликом јавно казао и признао неминовну потребу да Европа узме под своје старање и под своју контролу извођење реорама у Турској. Ово, што сам летимично навео, довољно је да се види, како сви велики кабинети и државници европски веома добро знају и увиђају оно што је и у толиким списима надлежних публициста добило енергичкога израза, а то је: да је Турска неспособна да се преустроји и регенерише својом властитом снагом, да ни турска, администрација ни турска држава нису способне за реформе, него да Европа мора да се реши да, сама собом надокнади ту турску немоћ и неспособност. И кад тако ствар стоји с турским реформама, кад је.то већ јавно признато и утврђено, онда је чудно, да се та већ толико пута понављана и истрвена прича о тим реформама данас опет подгрева и то без сумње у очекивању, да ће нас овамо на Истоку, а посебице хришћанске поданике Султанове, та прича овеселити, загрејати, умирити и улити веру у скорашње лепше дане и бољу будућност! Ако то треба да буде нека врста бромата за умирење нерава, нека врста,

4