Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

57

европског концерта ми не смемо ни за један тренут. заборавити на своје спољне задатке и интересе, ми их морамо брижљиво заступати, дакле морамо непрестано и сами да „макнемо рукама“. И стојећи тако вазда на страни својих права и својих интереса ми треба, да се руководимо идејом, коју сам имао прилике пре неколико дана да изложим и заступам-=е овога истога места, а, то је идеја, да судба балканских народа колико с једне стране зависи од просвећенога и правичнога старања великих сила, толико с друге стране и то још у већој мери лежи у рукама самиг балканскиг народа ч држава (одобравање). Хришћански народи овога полуострва могу задобити и заслужити што топлије интересовање Европе, могу доказати своју политичку зрелост и способност ва самосталан државни живот и успешно заступати девизу „Исток источним народима“ само тим начином, ако буду добро схватили потребу заједничкога и споразумнога држања и рада на остварању својих великих националних циљева и на сузбијању свих противничких сплетака, себичних и освојачких намера оних, који на истоку траже ћара. (Тако је, тако је).

У томе реду мисли допустите ми, господо, да још нешто напоменем. Говорећи овде о спољним питањима и приликама, на балканском полуострву, а узимајући на ум улогу коју наша држава треба да игра у тим питањима, место, које она треба да заузима међу удруженим балканским државама, ми не треба никако да заборавимо, нарочито у оваким критичким и мутним приликама