Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

58

и тренутцима, да углед, важност и тежина гласа једне државе у спољним односима и питањима, вазда стоји у органској вези са њеним унутарњим стањем, да вазда зависи од сређености и чврсте организације њеног унутарњег строја. (Одобравање.)

Господо, да би Србија могла са довољним угледом, важношћу и успехом говорити и радити у спољним питањима, која зесецају у њене битне и животне интересе, да би могла заузети потпуно достојно место у дружини балканских држава, да, би могла с потпуно прибраном снагом вршити своју спољну улогу и мисију, она мора бити изнутра сређена и јака, она мора бити сачувана од свих унутарних криза и трзавица правилном организацијом и стабилношћу свога унутрашњег стања; то је неминовна погодба и за успешну спољну акцију и с тога има места, да и овом приликом ту истину констатујемо и да изјавимо жељу која на нашу радост и на срећу земље налази одзива и моћне потпоре и на највишем месту да, дакле, изразимо жељу, да се што пре уклоне сметње, које сметају унутарњој сређености, како би Србија могла потпуно прибрана и оснажена дочекати све могућне евантуалности и догађаје и утицати на решење спољних пштања. Не могу а да о томе не наведем речи једнога одличнога државнога зналца, који је казао: „Спољни положај једне државе вазда је последица и проба њене унутарње ваљаности и јачине, и поштовање, које држава споља ужива и које је највећа жеља свакога доброга грађанина, увек је само неминовни корелат њенога унутарњега политичкога стања.“