Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

60

Живео! Бурно пљескање у Скупштини и на галерији). Стеван Ћурчић. — Господо посланици! Мој поштовани пријатељ и предговорник казао је, кад је почео да говори, како му је врло тежак положај и објаснио је за што, а ја видим, да сам још у тежем положају од њега, што је 'сад 1 сахат п 30 минута по подне, кад почињем говорити, те за то ћу се трудити да будем што краћи.

Од како је Устав од 1869. године ступио у живот, па до данас, ретко, врло је ретко кад било, говора о спољашњој политици у Народној Свушитини. Колико је мени познато, први је случај био после берлинског конгреса 1878. у Народној Скупштини у Крагујевцу, а последњи лане овде у Београду. У Крагујевцу говорено је о Босни и Херцеговини, а лане на овоме месту о нашој браћи у Старој Србији и Македонији, па ево и овога пута води се реч о српском елементу у Отоманској Царевини.

Значајна је појава, која се не сме и не може превидети, да српски народ, изван граница ерпске државе, у овој години обраћа своју пажњу решењу црквених питања. На једној страни видимо, да наша браћа у земљама круне Св. Отевана, саставши се на црквено-народноме сабору у Оремским Карловцима, баш у овоме тренутку, раде на сређивању своје црквено-просветне аутономије, а на другој страни видимо, да Срби у Краљевини и у свеколикоме Српству обраћају велику пажњу својој браћи у Старој Србији и Македонији пово-