Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

66

патријаршију, како она не може да схвати свој позив и своје интересе, као васеленска црква, јер православна је црква епископална а не као што је католичка ненародна. Не разумем замета за што неће једном већ да задовољи интересе српискога народа у Старој Србији и Македонији, кад је овај увек верно стајао уз њу, помагао је, па често за њу и страдао.

Господо посланици! Уважени управник српске спољашње политике био је тако љубазан, да је одговорио на, интерпелацију мојега предговор ника и на моју. На томе нека му је хвала ! Кад је пре неки дан пред нама био на решавању трговинеки уговор између Србије и Бугарске, ја се нисам устезао да јавно и отворено, пред лицем народнога представништва, одам т. председнику министарства заслужено признање. Радовао бих се, кад бих и у овоме тренутку био у стању, да могу то учинити, али, на жалост, то ми није могуће. Ја сам у мојој интерпелацији нагласио, да српски народ и јавно мишљење одобрава, политику, која је подесна за очување мира на балканскоме полуострву. Према томе, у опште узевши, нико није у начелу противан спољашњој политици председника министарства, г. министра иностраних послова. -Међу тим ове године бете, поред крвава заплета на Криту, и турско-трчки рат. То су моменти и прилике, које се не догађају сваке године, — то беху прилике, из којих је Орбија требала, без жртава, извући што веће користи за браћу нашу у Старој Србији и Македонији. Па шта би Наша дипломација пропу-