Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

стила је, да смишљеним, енергичним и брзим радом користи се датим моментом, тако по нас згодним и важним, и да без жртава постигне дипломатски успех. Из целе по нас веома подесне ситуације не извукосмо никакве користи за нашу браћу у Отоманској Царевини. Така политика није задовољила наде п жеље српскога народа, и према томе ја не могу бити задовољан с одговором г. министра спољашњих послова. (Чује се: Ми смо задовољни!)

Господо посланици! Ви сте имали прилике да се уверите, како моји другови и ја нисмо опозиција по сву цену; ви сте се уверили, да ми на левици не градимо опозицију свему и свачему, да нисмо опозиција из ината, него на против, да радо одобравамо и радо пристајемо на све оно, што се клони добру и напретку наше отаџбине и нашега народа. О нашем родољубљу ви сте се до сад, у овој краткој сесији, потпуно уверили. Према томе ми би смо се радовали, када бисмо и у овоме питању били истога мишљења, као ви. Али на жалост моји другови и ја не видимо никакве успехе у спољашњој политици ; или зар се то може назвати успехом, кад наша браћа у Старој Србији и Македонији подносе молбе за отварање 100 српских школа, а даде им се допуштење само за три“ Зар је оно успех, што до сад није постигнуто у црквеноме питању“ Не, не, руку на срце, и онда признајмо да г. министар спољних послова, и поред своје најбоље воље, није до сада, у својој политици односно старо-србијанског и македонског питања ништа постигао. Из одговора