Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

68

управника спољашње политике чујем за обећања. из Цариграда и за наде у Београду. Желети би било да се та обећања испуне пи те наде остваре. Међу тим према целокупном стању ствари, према промашеној прилици пре и у почетку турско-трчкога рата, према свему како данас стоје ствари на Босфору, ја сам уверен, да од свега тога не ће бити ништа; обећања из Цариграда остаће празна обећања, а наде у Београду претвориће се у горка разочарања.

Гоеподо посланици! Србија је берлинским уговором примила на се мноте тешке материјалне обвеве и она их је тачно и лојално испунила. „Да не помињем ништа друго него само грађење железнице. Ту је почетак државнога за“ дуживања. Последице тога познате су нам, а крајњи је резултат, да народ у краљевини грца данас под сињим теретом државних дугова. Да, Орбија је лојално испунила све обвезе које је на се примила берлинским трактатом од 1878. Србија је била прва, која је решила аграрно питање, докле суседна нам аустро-угарска монархија ни до данас још није то извршила у Босни и Херцеговини, и ако је берлинским уговором на то обвезана. Народ српски у краљевини испунио је своје обвеве све, до последње тачке, и он има права да тражи, да и остали испуне своје дужности. Србија има права, да тражи извршење 93-ег члана берлинског уговора, по коме Стара Србија и Македонија треба да добијају аутономију са органским статутом. Србија има и права и дужност, као што сам то у. мојој интерпела-