Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

69

цији јасно изнео и доказао, да се брине и стара за националне и црквено-школске интересе ерпског елемента у Отоманској Царевини. Према Порти Србија је и у минулој великој незгоди, у којој се Турска налазила, показала се лојална и пријатељски расположена, те према томе има права да тражи оно за своје саплеменике у Отарој Србији и Македонији, што и све остале хришћанске народности уживају осим само српске. Пређе турско-грчки рат, а наде српскога народа, не испунише се. За указану лојалност и пријатељство према Турској не добисмо, јер не умедосмо извући, никакве користи. Наша спољашна, политика остаде без резултата, не показа никаквих успеха, и ја према томе нисам задовољан с одговором г. министра спољашњих послова, нити га могу примити на знање.

Имало би се још много што о томе да говори, али како је већ 2 часа по подне, то ћу да завршим.

Према Порти ми у Србији гајимо веома лојалне и пријатељске односе, надајући се, да ће она испунити праведне захтеве српеког елемента, у својој царевини. Према томе ми можемо бити и остати добри суседи и пријатељи. У исто време родољубива ми дужност налаже, да овде, пред лицем народнога представништва, кажем јасно и отворено: Порта зна, да ми умемо бити добри пријатељи, али нека не заборави ни то, да је на Балкану било мира само онда, кад је то хтео народ српски, и да ће тако бити и од сада. (Чује се: Тако је!) Патријаршија цари-