Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

70

градска, са којом нас везују толике везе у прошлости и садашњости, нека добро упамти, да Срби нерадо гледају како се штете и крње њихови црквени и национални интереси, и да ћемо с њоме остати само донде у заједници док се горка чаша стрпљења не прелије, — а далеко није од тога.

Господо посланици! Завршујући, знам добро како бију српска срца ва нашу браћу у Отоманској Царевини, и за то из дубине моје душе довикујем : Крв није вода! Да живе наша браћа у Старој Србији и Македонији! (Чује се бурно: Живела браћа наша !)

Председник. — Пошто је овим потпуно закључен претрес по овим интерпелацијама, прелазимо сад к решењу.

Господине Гершићу, ви сте изјавили да имате мотивацију за прелаз на дневни ред. Изволте је прочитати.

Гига Гершић. — Ја сам слободан да вам предложим прелаз на дневни ред са извесном мотивацијом : (Чита).

Народна Окупштина одајући хвалу Краљевској Влади за њено неуморно заузимање за наше спољне интересе, а посебице за црквено-просветна права наше народности у Турској Царевини, дубоко жалећи што њени напори у томе погледу до сада нису још довели до испуњења праведних захтева, имајући међутим вере да ће Влада и даље наставити свој рад у томе правцу и стајати вазда будна на стражи наших животних националних интереса, —— изјављује као законито