Срце и душа Европе : прилог за историју првих педесет година у животу и раду Друштва Црвеног крста уопште и Српског друштва Црвеног крста на по се

За време првог српско-бугарског рата (1885.) Српско Друштво Црв. Крста учинило је војсци велику помоћ ставивши војноме санитету на расположење три санитетске колоне, састављене од 45 нарочитих санитетских кола за пренос рањеника“) и 3 фургона са приборима и шаторима. На тим санитетским колонама преношени су рањеници из пољских болница у резервне болнице, војишта и ратишта, односно до жељезничких станица. На главној железничкој линији кроз Моравску долину појавише се, благодарећи заузимању нашег и аустријског Црвеног Крста, железнички санитетски возови Малтешких витезова, и тако се могло десити да је једнога дана стигло у београдске болнице хиљаду рањеника. Ту је Српско Друштво Црвенога Крста притекло у помоћ са материјалом за 150.000 динара и са хируршким прибором за 50.000 динара. У дому друштвеном етаблирана је нарочита болница Црв. Крста. Сем ње било је у Београду тада деветнаест резервних бол ница и све су, као и оне по унутрашњости Србије снабдевене свима потребама из друштвених депоа. Друштвеном иницијативом и срествима побољшана је болесничка храна, и на саме понуде утрошена је хиљада дуката. s

Из болница отпуштени оздравели војници добијали су од друштва топло одело и трошка за пут до њихових домова.

Главни одбор организовао је нове пододборе тако да их је сада имао 105. Даље је организовао нарочиту канцеларију за обавештавања јер је у Бугарској било 77 рањених и 2919 зарољбеника, а у Србији је било 205 рањених и 1432 заробљених Бугара, па је друштвена канцеларија обавештавала породице и једних и других о њима.

У ова три рата наше друштво Црвенога Крста снажно је потпомогнуто од других националних друштава Црвенога Крста. Тој солидарности ових хуманитарних друштава Европе и Америке имају и српски рањеници и ратни болесници да благодаре, што нису оскудевали скоро ни у чему и што су неговани и лечени на основу сувремене науке. За то се и Српско Друштво Црвенога Крста трудило да према својим средствима покаже своју захвалност за ову међународну помоћ. Овамо спада активна потпора српског друштва указана главним одборима у Чили и Перу, за време њиховога рата, као и помоћ пружена главном одбору у Мадриду, када је Шпанија трпела много од колере.

За време првог српско-бугарског рата главни одбор нашега друштва одржавао је са бугарским друштвом Црвенога Крста непосредну преписку о обостраним рањеницима и заробљеницима, и кад се Дунав заледио, па бугарско друштво није могло добијати из иностранства санит. прибора, наше друштво је, са одобрењем Врховног Команданта Српске војске спроводило кроз српске предстраже бугарском гл. одоору транспорте разних потреба за рањенике, која су друга друштва Црв. Крста слала бугарским рањеницима.

Ово беше велика новина од великог значаја за међународне 0Дносе друштава Црв. Крста, која је прибавила српском друштву прнзнање од стране Женевског Међународног централног одбора.

18) Свака кола беху удешена за четири тешка и 8

лаких рањеника.

а на

не

ка

a ya