Срце и душа Европе : прилог за историју првих педесет година у животу и раду Друштва Црвеног крста уопште и Српског друштва Црвеног крста на по се

Тиме је уједно Српско Друштво Црвенога Крста завршило првих десет година свога рада, и прославило је ту десетогодишњицу. Том приликом упутила је заштитница друштва Краљица Наталија овакво писмо од 28. јануара 1877. председнику друштва:

„Својим патриотским радом Српско Друштво Црвенога Крста задобило је не само симпатије и поверење народа. српског, него и целога цивилозванога света тако, да му је са свију страна слата помоћ.

Као заштитница друштва, и као најбољи сведок његових неуморних напрезања да помогне жртвама рата и да ублажи њхова страдања, ја сам Вам Г. Председниче, на прослави усмено казала моју благодарност, али сматрам за дужност да и овим путем изјавим како Вама тако и Вашим друговима у гл. одбору моје најживље признање за ваше патриотске бриге, за морални и материјални напредак који је друштво постигло.

Желећи Српском Друштву Црвенога Крста такво развијање које ди га успособило да у свако доба врши своју хуману задаћу, молимо Бога да нашој драгој отаџбини за дуго времена уштеди потребу нових жртава".

У ова три рата Српско Друштво Црв. Крста утрошило је за разне потребе рањеника 700.000 дин., набавило је три санит. колоне за 93.000 дин., саградило је домове Црв. Крста у Београду и у Нишу, у којима може за време рата отворити своје болнице за 230 рањеника. То непокретно имање друштва вредило је онда 200.000 динара.

Тај милион динара који је Српско Друштво Црвенога Крста за првих десет година свог опстанка скунаторило и употребило на помоћ рањеницима и болесницима у три рата, данас нама, грађанима велике државе Срба, Хрвата и Словенаца, у којој се много више на милионе рачуна него онда, изгледа можда као ситница, али је онда, скромним средствима мале Кнежевине Србије и тек рођене Краљевине, представљао огроман успех.

Управа Српског Друштва Црвенога Крста трудила се да са растењем српске државе и њених задатака повећава и своја срества за помоћ.

Она је, једним лутријским зајмом удесетостручила своје редовне приходе").

19) Рг Владан Ђорђевић, Цвет милосрђа и човечности, чланак штампан у „Гласнику друштва Црв. Крста Срба, Хрвата и Словенаца“, св. 6. од год. 1923, пр 169—172.

IX Confćrence Internationale des socićtćs де Ја Стојх- гошсе а Washington 1912. L/activitć de la Socićtć de la C. R. Serbe 1876—1912, Rapport prćsenfć par le Dr V. M. Soubotitch, deićguć du Gmit royal serbe.

Из овог рапорта да поменемо потпуности ради анексиону кризу од 1908:

„да време те кризе Србија се налазила у новој ратној опасности. Друштво Ц. К. почело је одмах да се спрема за рат. Цео народ притекао је у помоћ друштву Ц. К. Ооганизовано је на 500 одбора и пододбора. Друштвене куће у Београду и Нишу удешене су одмах као болнице. У свима болницама. у Србији отворени су курсеви за драговољне болничаре и нудиље којих је било на. 500. Код Лефебра у Паризу поручено је сем других прибора и 150 двоколица за рањенике. За њих је Друштво платило 201.874 #гс5. и чим су примљена стављена су на расположење војном санитету. Срби у Америци организоваше неколико друштава Црвенога Крста“.