СРЂ

— 30 —

ријера и љутијем стријелама пјееника-новинара Бартелемија; са своје стране влада Луј-филипова чинила је, кроз пуних осамнаест година ; све што је могла да против себе изазове моћне гласнике народне срџбе, пјеснпке и народне барде: Беранжера, Ламартина, Барбијера, ITjepa Дипона и др., бива, противнике кудикамо опасније но што бједу потајиа друштва и разни демагози, који су јулијској монархији темеље рушили. Док се уротници трпаху у апсане, а атентатори шиљаху на стратиште, дотле су јамби Барбијерови и станце Дипонове навлачиле над главом „краља грађанина" олују народног гњева, олуја која је у фебруару 1848 најзад пренула и у свом вртлогу занијела вајну династију орлеанску. Госп. нам Скерлић у својој књизи износи слику социјалних прилика и политичких идеја, које су кроз то доба у Француској владале, тражећи и показујући уједно и њихов одраз у савременој поезији. Ту видимо најприје онај епски устанак јулнја 1830, кад се париски народ диже на оружје и у три дана јуначке борбе потуче краљеву војску, проћера из варопш војеног заповједника маршала Мармона (војводу Дубровачког), и засади тробојну заставу на Туљеријама и на Општинском Дому (Hdtel de Ville). Тим је чином народним жуљевима извојевана побједа буржоазије, која ће се скоро затим подијелити у два табора. С једне су стране доктринарци, који се у унутрашњим стварима противе свакој реформи и настоје да ; напољу, задобију симпатије деспотичких влада; на другој су страни либералци, који траже проширење народних права, разне реформе у корист сиромашних класа у држави, н уједно енергичну акцију у прилог подјармљених народа за границом. За мало, и консервативна странка добија нревласт над либералном, и онда долази на управу влада која је себе називала ,,đu juste milieu", влада скроз н скроз реакционарна. Настаје пова ера, којој даје обиљежје: прогањање републиканаца, гушење јавне штампе, напуштање својој судбини сваког слободног покрета у Европи. У часу кад су Козаци у крвн гушили пољачки устанак, писац нам показује француску владу, гдје кроз уста својих мшшстара навјегаћује Европи, као у Варшавн влада мир: „L'orđre regne а Varsovie".