СРЂ

— 29 —

Књижевна оцјена. L'Opinion publique en France d'apres la poesie politique et sociale de 1830 i 1848. Dissertation cle doctorat presentee a la Faculte des Lettres de ГUniversite de Lausanne per Jean Skerlitch, licentie es lettres. Lausanne, imprimerie Constant Pache-Varidel, 1901. Kao што у драматској књижевности, или боље у позоришним комадима, има „улога" већ готових, око којих глумци не требају да се много муче, него је довољно да их науче напамет и ваљано рецитују — тако је за неке књижевно-историјске монографије довољно да писци вјешто покупе из богатог мајдана односне литературе потребити матерпјал, да га хронолошки среде и са неким разбором и укусом међу собом вежу, п — књига је готова. Судећи по натпису ове књиге — у којој нам млади Србин др. Јован Скерлић, данашњи доценат на биоградској Великој Школи, износи своју докторску тезу човјек би, у први мах, могао помислити да је и то иека врста јефтипе компилације, малим трудом скалупљене по изобилним радовима што су о овој знаменитој перијоди новије француске историје написани. Но, ко би тако насумце судио, упао би у велику погрешку. Писац ове занимљиве расправе не само да у њој показује на сваком кораку неодвисност и зрелост свога личног просуђивања, но и таку фамиљарност са предметом, какву је могао да стече само човјек којему су догађаји и умне магшфестације из проученог доба, тако рећи, прешле у крв. Перијода француске историје између 1830 и 1848 године, била је доиста од велике важности rio развитак модерве мисли у сваком правцу; ако је XIX вијек био уопште велики „remueur d'idees", доба које у Француској дијели јулијску од фебруарске револуције, било је на по се, као што га писац ове књиге називље, „доба рађања и препорађања свију идеја, свију вјеровања, која дадоше особито обиљежје тек истеклом вијеку". Ако је владавина Шарла X, краља по милости божјој, била једна срамота и једна иесрећа за Француску, бладавипа Луја Филипа, краља по милости буржоазије, била је за њу једно велико разочарање. Тврдоглавиост и натражњаштво Шарла X служило је дуго времена као нишан оштрој сатири П. JI. Ку-