СРЂ

Bilj eške L Њеки су нам наши пријатељи замјерили имену нашега листа. »Срђ«, веле они, посве је локално име. — Не чудимо се замјерци, јер дан данашњи траже се имена опће позната, као Вила, Зора, Просвјета и ост. А да их упитамо што је »Срђ«, бојимо се би ли који знао одговорити. По томе ево нас да се разјаснимо. Да кажемо Срђ је брдо над Дубровником, сви ће прихватит да су то знали; дапаче ће надодат да наврх тога брда има и тврђава из фрапцескога времена. Али та ствар не додаје имену »Срђ« никакве зламенитости. Њешто друго паче, што је бивало на врх брда прије тврђаве, јако је по нас зламенито а то је црквица сс. Срђа и Бака, Дубровачкијех заштитника прије св. Влаха. Св. Срђ и Бак источни су свеци и врло добро карактеришу Дубровник и његову околицу, у којој још има кућа које светкују Срђев дан своје крсно име. И св. Влахо источни је светац, али св. Срђ ie старији и да тако речем источнији (sit vcnia verbo), па је св. Влахо сама и искључива характеристика Дубровачка. По томе мислимо да је Срђ опћенито народно име, и за Дубровник на особ зламенито ради брда над Дубровником, и по томе ради обје ствари зламенитије него и Авала, Ловћен и Стражилово, којим се именима пунијем правом сваки Србии дичи и надјева их својим часописима, листовима, колендарима и ост. Ако су се по икојему нашему брду ројиле виле у минула времена, то су зајсто по Срђу. Ако је икоје наше брдо било поприште крвавијех догађаја, то је без приговора Срђ. Срђ је вазда био стража цроти западу, пак и онда кад га је запад освојио и на њ зградио тврђаву, која је више била наперена проти западу него проти истоку. А и сад та тврђава гледа више на море него на сухо. Оволико о зламенитости имена С р ђ. Приговарају нам још, да је Срђ тврда ријеч и да језик запиње у изговору. Овај пак приговор нема у себи нн сјене разлога. Сличне или исте 3