СРЂ

— 34 —

звукове имамо у ријечима рђа, тврђа, тврђава, тврђи, грђи, милосрђе, срђела, срђење, срђа 1 ) и ост. Па за то Срђ по њекима не би било прикладно име листу лијепијех вјештина? Тај нам се приговор не чини озбиљан.®) Дакле брдо над Дубровником Срђ зламенито је име по хисторију и књижевност, а оно што му даје још више зламенитости јест да то име још у пуку живи, а као потврду томе наводимо овдје пучку дубровачку реченицу и тијем се опраштамо: Свети Срђу, не дај грђу! 3 )

II. Pitaju nas njeki pravnici što mi mislimo o riječima razvlasnost i razvlastiti za expropriare i expropriatio, što su u velike potrebite u sudbenom jeziku najskoli za krajeve, gclje se grade državni puti bilo kolni bilo gvozdeni, gdje treba prolaziti preko tugjega imanja i kupovat ga, pa i ne htjeli gospodari. Kad nas pitaju, znak je da rečene riječi ni njima ne gode. I tako je. Glagola vlastiti nema u jeziku, nego samo u složenom oblastiti (obvlastiti). No to ne bi smetalo; mogao bi se skovati, kad bi sve odgovaralo ideji No vlast ne odgovara ideji imanja 4 ), a to se vidi iz složenoga glagola oblastiiti. Kad bi se i primile one riječi razvlastiti i razvlasnost, značile bi prisilno otimanje vlasti, a ne imanja, jer predlog raz ima značenje sile, a vlast je moć, zapovijed i ost. Kako ćemo dakle?

') Срђа злопоглеђа = iratum tuens (Вук). ■■) Још нам ce чинн празннја зебња онијех који се боје да сличност звука у ријечима Срђ и срђела не излеже доскочицу о замотаваљу срђела у Ср-ђ. Тијем не ће пасти цијена Срђу, како што није нала ни зламеиитијем документима, у које се замотавао жалибоже папар, co и ост. Није нп Працатову нмену ништа окрњила њека непристојна пгра ријечи око тога гласовитога Дубровчанина; не ће, надамо се ни Ср-ђу тако штогод наудити. 3 ) За остало види данашњу уводну нјесму. 4 ) Vlastelin, dubrovački plemić, uije tako bio uazvau, jer je imao dobara, nego jer u njegovoj ruci s dobrima bila je i politieka, biva državna vlast.